Svrgnut, pa oteran u LUDNICU: Princ Đorđe Karađorđević i Tito su zajedno prizivali mrtve
Šta je povezivalo nesuđenog kralja, čiji je život bio i ostao pod velom misterije, princa Đorđa Karađorđevića i maršala Zašto ga je Tito toliko uvažavao i šta se noću dešavalo na Davorjankinom grobu
Kralj Petar je imao trojicu sinova, a Đorđe Karađorđeviće je bio najstariji i nesuđeni monarh Srbije. NJegov život bio je dostojan najuzbudljivijeg filma. U mladosti su mu bili oduzeti presto i čast, a više je poštovanja doživeo od nemačkog okupatora i kasnije komunista nego od svoje porodice. Na kraju, jedini je Karađorđević koji je nakon oslobođenja 1944. ostao da živi u Srbiji i Beogradu. A Tito ga je uvažavao i čak mu nudio da živi u okviru kompleksa Belog dvora.
Pravi Karađorđe
Đorđe je ime dobio prema pradedi - Crnom Đorđu, odnosno Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka. Na pradedu je imao neukrotivu i neobuzdanu narav.
Princ Đorđe je ima nezgodnu narav
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Princ Đorđe je išao u vojnu školu u carskoj Rusiji, u Kadetski korpus cara Aleksandra Drugog gde je od kadeta skrivao plemićko poreklo. Deda mu je bio Nikola, a tetke su bile udate u Rusiji za ruske plemiće. NJegovo školovanje prekinuo je Majski prevrat 1903. kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga. Odlučeno je da novi kralj bude knez Petar Karađorđević, koji je tada živeo u Ženevi. Od 1903. Đorđe je imao titulu prestolonaslednika, kao najstariji kraljev sin.
Đorđe je bio prestolonaslednik 1903, a ne mlađi brat Aleksandar koji je postao kralj.
Često je išao na Adu u ribarenje sa profesorom matematike i prijateljem Mikom Alasom. Đorđeva preka narav dovodila ga je u mnoge neprilike. Bio je u neprijateljstvu sa Nikolom Pašićem, Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i oficirom Petrom Živkovićem. Za razliku od njega, Petrov mlađi sin Aleksandar je bio diplomatskog duha i takta i bio je Pašićev miljenik.
Ubistvo na dvoru
Jedan događaj bio je preloman za Đorđev život - ubistvo njegovog posilnog Stevana Kolakovića. U napadu besa prestolonaslednik ga je premlatio. Sve povrede bile su nanete udarcima noge i od povreda posilni je umro. Sahranjen je dan ranije nego što je rečeno njegovim srodnicim. Režimska štampa je pokušala da zataška zločin nazivajući ga "tajanstveno ubistvo", ali su srpski socijaldemokrati preko "Radničkih novina" započeli upornu kampanju, zahtevajući da se zločin kazni.
Štampa je bila zgrožena, princ nije kažnjen.
Ovaj događaj je izazvao veliku buru u srpskoj, a naročito austrougarskoj štampi, pa je Đorđe abdikacirao 27. marta 1909. godine. Novi prestolonaslednik postao je mlađi brat Aleksandar, koji je došao iz Petrograda. Đorđe je zadržao titulu princ i kraljević.
Dobar ratnik završio u ludnici
Princ Đorđe je učestvovao u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Teško je ranjen u bici na Mačkovom kamenu kod Krupnja, septembra 1914. godine.
Ostao je u Toponici do dolaska Nemaca.
Posle smrti kralja Petra 1921, vlast je i zvanično preuzeo mlađi sin Aleksandar. Netrpeljivost između Đorđa i Aleksandra tada je sve više rasla. Princ Đorđe je uhapšen 1925. godine i godinama je boravio u zatvoru i "montirani" su lekarski izveštaji da je neuračunljiv.
Princ je bio Titov "miljenik"
Posle oslobođenja 1944. nova komunistička vlast sve članove dinastije Karađorđević proglasila je državnim neprijateljima, oduzela im državljanstvo i konfiskovala imovinu. Jedino je princ Đorđe ostao u Beogradu i živeo mirno u slobodi kao penzioner. U novembru 1944, nepunih mesec dana po oslobođenju Beograda, Đorđa je posetio general Peko Dapčević i ponudio princu službeni auto i vozača, što je Đorđe uz zahvalnost odbio.
Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. u Marselju, princ Đorđe se ponadao da će biti pušten na slobodu. Međutim, knez-namesnik Pavle i kraljica Marija nisu imali želju da ga oslobode i on je u zatvoru dočekao i Drugi svetski rat. Oslobodili su ga Nemci.
Peko Dapčević je princu ponudio službeni auto, a Đorđe je odbio.
Kada je početkom 1945. usledio poziv od Josipa Broza Tita da dođe u zvaničnu posetu u Beli dvor, princ Đorđe je bio iznenađen. Otišao je više iz radoznalosti, a Tito ga je dočekao pozdravom: "Dobar dan, Vaše visočanstvo" dok mu je Đorđe odgovorio sa: "Dobar dan, druže maršale".
Od tada je Đorđe često navraćao u Beli dvor i sa Titom dugo šetao dvorskim kompleksom koji je nekada pripadao njegovoj porodici.
Davorjanka ga je ubeđivala da se preda Nemcima, ubili su je
Davorjanka Zdenka Paunović, 29 godina mlađa od maršala, bila je uz Tita tokom celog rata. Neki su kazivali da je toliko temperamentno vodila ljubav da je borcima bilo neprijatno zbog jecaja i uzdaha koji su dopirali iz Titovog šatora. Imala je veliki uticaj na Tita, a u vreme nemačkog desanta na Drvar čak ga je ubedila da se predaju Nemcima, jer je situacija izgledala bezizlazna. Tek kada mu je Sreten Žujović zapretio da će ga ubiti, Tito je odustao od predaje.Davorjanka Paunović umrla je zvanično od tuberkuloze u proleće 1946. godine, a nezvanično je ubijena, jer nije ćutala. Po Titovom naređenju, sahranjena je u krugu Belog dvora. Svaki dan je donosio crvenu ružu. Iste godine su mu funkcioneri vojne bezbednosti doveli kao Ličanku Jovanku Budisavljević.
Prema nekim navodima, Tito je u poverenju zamolio Đorđa, kao nekadašnjeg pripadnika tajnog društva "Tula", da ga uputi u tajne komunikacije sa umrlim dušama i odveo princa do groba voljene Davorjanke Paunović koja je bila sahranjena u dvorištu Belog dvora.
Princ Đorđe se oženio
Princ Đorđe umro je u Beogradu, u dubokoj starosti, 17. oktobra 1972. godine. Sahranjen je na Oplencu. Pored njega je sahranjena i žena Radmila, sa kojom se oženio pred kraj života.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže šta se tada noću tamo dešavalo, da li je princ Đorđe pristao i spojio Tita sa njegovom ratnom ljubavi, ali je činjenica da je jedini Karađorđević koji je ostao u Srbiji nastavio da dolazi još neko vreme kod maršala u Beli dvor, a dobio je i penziju.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)