SVETI OCI TVRDE DA NIJEDNA BOLEST NIJE SLUČAJNA- SVE POČINJE OD PRARODITELJSKOG GREHA: Pobedi greh i bićeš zdrav!

Lepote Srbije

12:00

Kultura 0

O bolestima Sveti Oci kažu da one bivaju kao kazna, kao urazumljenje, kao isprobavanje trpljenja i vere – ali sve one imaju u svojoj osnovi naše grehe, počev od praroditeljskog greha.

SVETI OCI TVRDE DA NIJEDNA BOLEST NIJE SLUČAJNA- SVE POČINJE OD PRARODITELJSKOG GREHA: Pobedi greh i bićeš zdrav!
Alo

Da bismo objasnili šta je bolest, obratimo se jednom od drevnih učitelja Crkve svetom Vasiliju Velikom. Evo šta on piše o bolestima:

“Bolesti bivaju od veštastvenih načela i tu je korisna lekarska veština; bolesti bivaju i kao kazna za greh, i tu je potrebno trpljenje i pokajanje; bolesti bivaju radi trpljenja čovekovog. Dakle, ne uzdaj se u lekarsku veštinu bez blagodati i ne odbacuj je iz svojeglavosti, već moli od Boga spoznanje uzroka kazne, a zatim izbavljenje od nemoći, trpeći sečenja, spaljivanja, gorke lekove i sve lekarske kazne“.

Bolesti bivaju kao kazna, kao urazumljenje, kao isprobavanje trpljenja i vere – ali sve one imaju u svojoj osnovi naše grehe, počev od praroditeljskog greha, i u tom smislu bolest je početak fizičke smrti.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Shutterstock

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U vezi s različitim duhovnim uzrocima bolesti mogu biti i najrazličitija obraćanja Bogu od strane bolesnika. Moleći se na bogosluženju za isceljenje bolesnika, Crkva smatra da čin vere i ljubavi koji svedoči Crkva u ovoj molitvi, ispunjava ono što hoće Gospod od duše bolesnog čoveka. I Gospod mu daje ozdravljenje.

Ali ponekad ovakva molitva pojedinih ljudi i cele Crkve biva nedovoljna. Bolest se nastavlja. Gospod kao da poziva čoveka nečem većem. Posećuje ga tom bolešću. Hoće od njega ili pokajanje, ili ispravljanje, ili veru, ili trpljenje. Čovek toga postaje svestan, ali oseća se duhovno slabim, potrebna mu je naročita blagodatna pomoć. Tada on moli od Crkve tajnu Jeleosvećenja, tajnu sv. Jeleja.

Ova Tajna je u isto vreme i pokajanje, i molitva za isceljenje, i zavet da će nakon isceljenja svoj život posvetiti Bogu, izmoljenje blagodati Božije koja bi dala snagu da se to sve ispuni. Pročitaj molitve koje izgovara sveštenik za vreme vršenja ove Tajne: „Isceli svog slugu od telesnih i duhovnih nemoći koje ga muče i oživi ga blagodaću Hrista Tvoga…“

Neke zbunjuje to što svetootačko učenje navodno suviše dovodi u vezu bolest sa grehovnošću. To neshvatanje se krije u nedovoljno dubokom razumevanju suštine grehovnog čina i uzročnoposledičnih zakonitosti u pojavama našeg života.

Dobro je poznato da svaka bolest ima neki uzrok svog nastanka. Na primer, ako se kod strasnog pušača razvija hronični bronhitis ili čak rak pluća, sa većom ili manjom verovatnoćom savremena medicina će sagledati uzrok oboljenja u strasti prema pušenju. A, zar to nije greh?

Shutterstock
 

Nevernost u odnosima među supružnicima može dovesti do veneričnih bolesti. Greh i kazna ovde su očigledni. Ovakvih primera se može navesti mnoštvo: i kada se od roditelja rađaju deca sa urođenim anomalijama, i kada se posle prvog abortusa razvija neplodnost, i kada se narušavaju javno ili čak skriveno drugi zakoni i uzročno-posledični odnosi koje je ustanovio Tvorac.

Veoma često bolesti nastaju zbog preterane i neumerene ishrane (stomakougađanja) i nedržanja postova, zbog razdražljivosti i drugih uzroka koji s tačke gledišta hrišćanstva nisu ništa drugo do gresi: protiv Boga, protiv bližnjih ili samoga sebe (v. poglavlje o gresima).

Osim toga, postoje bolesti od čisto fizičkih, reklo bi se slučajnih uzroka (međutim, i u tom slučaju je potpuna slučajnost samo prividna pojava). Ima bolesti kada se uopšte ne mogu otkriti nikakvi očigledni uzroci usled kojih bi se mogla razviti oboljenja. Ali i u tim slučajevima, s tačke gledišta svetootačkog učenja, bolest je nastala pod uticajem Najvišeg promisla.

Veliki značaj u razvoju bolesnih stanja Sveti Oci su pridavali strastima, kao činiocima koji štetno dejstvuju ne samo na dušu, nego i na telo. „Nespokojstvo duše i strasti kvare krv i škode zdravlju“ – pisao je sv. Teofan Zatvornik.

Podrobnije se o ovom pitanju izjašnjava sv. Jovan Kronštatski u sledećem odlomku: „Iskustvo pokazuje da greh i strasti razaraju zdravlje duše i tela, a pobeda nad strastima stvara nebesko spokojstvo duši i zdravlje telu. Pobedi mnogoglavu hidru greha i bićeš zdrav.

Čuvaj u sebi spokojstvo duha i ne uzbuđuj se nikakvim teškoćama, uvredama, nepravdama – i uvek ćeš uživati u zdravlju duševnom i telesnom. Nemiri, uzrujavanja, oganj strasti različitih poroka, izazivaju u nama mnoštvo duševnih i telesnih bolesti“.

A evo kako je shvatao duševne poremećaje i u čemu je video uzroke njihovog nastanka ruski filosof Vladimir Solovjov: „U čisto fizičke uzroke duševnih bolesti ja ne verujem, i skoro da niko u to ne veruje. Psihički poremećaj je krajnji način samospoznaje unutarnjeg bića kroz žrtvovanje njegovog vidljivog moždanog „Ja“ koje se ispostavilo kao nedovoljno u rešavanju naravstvenog zadatka našeg postojanja“.

Veoma duboka misao, za razliku od mnogih savremenih patofizioloških i biohemijskih koncepcija koje ne zadiru i ne razotkrivaju suštinu konflikta između života u njegovoj borbi sa preprekama i teškoćama, već samo konstatuju fizičke telesne promene koje su nastale usled drugih prauzroka.

Isključiva zasluga svetootačkog učenja jeste svojevrsna koncepcija o korisnosti bolesti. Čega ima korisnog u stradanjima – u nedoumici pitaju mnogi koji su prvi put saznali za ovakvu tačku gledišta? I zaista, možda se najviše u svetu ljudi boje smrti i teških bolesti. Hrišćanstvo pak daje čovečanstvu primere prevladavanja i dostojne pripreme za ono najgore što čoveka očekuje.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading