SVADBE NA VOJVOĐANSKI NAČIN Jedan od običaja je da se deveru koji kupuje “mladu” podvali lažna mlada
Vojvodina u sebi sadrži mnoge kulture, tradiciju, temperament, a poseban miks ima kad su u pitanju svadbe.
Zašto je atmosfera na svadbi u Vojvodini jedinstvena, svhvatićete kada pročitate ovaj tekst.
Vojvođanski svatovi često su kombinacija svih običaja i tradicija sa ovih prostora, od davnina pa do danas. Često se gosti svatova iz drugih krajeva oduševe ovakvom proslavom venčanja.
Šta to vojvođansku svadbu čini tako primamljivom?
Možda vas zanima:
Vučari iz Vojvodine – drevni običaj teranja zime koji se održao samo u jednom selu
Saznajte kako stanovnici banatskog sela Grebenac svake godine, obučeni u vučje kože, prizivaju proleće i teraju hladnoću i zle sile
Somborski sir, tamburaši i cveće u bašti: Evo zašto su salaši oko Subotice turistički hit
Otkrijte autentični šarm salaša i ukuse tradicionalnih vojvođanskih specijaliteta.
Možda vas zanima:
Vučari iz Vojvodine – drevni običaj teranja zime koji se održao samo u jednom selu
Saznajte kako stanovnici banatskog sela Grebenac svake godine, obučeni u vučje kože, prizivaju proleće i teraju hladnoću i zle sile
Somborski sir, tamburaši i cveće u bašti: Evo zašto su salaši oko Subotice turistički hit
Otkrijte autentični šarm salaša i ukuse tradicionalnih vojvođanskih specijaliteta.
Možda vas zanima:
Vučari iz Vojvodine – drevni običaj teranja zime koji se održao samo u jednom selu
Saznajte kako stanovnici banatskog sela Grebenac svake godine, obučeni u vučje kože, prizivaju proleće i teraju hladnoću i zle sile
Somborski sir, tamburaši i cveće u bašti: Evo zašto su salaši oko Subotice turistički hit
Otkrijte autentični šarm salaša i ukuse tradicionalnih vojvođanskih specijaliteta.
1. Pozivanje na svadbu buklijom
Možda vas zanima:
Vučari iz Vojvodine – drevni običaj teranja zime koji se održao samo u jednom selu
Saznajte kako stanovnici banatskog sela Grebenac svake godine, obučeni u vučje kože, prizivaju proleće i teraju hladnoću i zle sile
Somborski sir, tamburaši i cveće u bašti: Evo zašto su salaši oko Subotice turistički hit
Otkrijte autentični šarm salaša i ukuse tradicionalnih vojvođanskih specijaliteta.
Možda vas zanima:
Vučari iz Vojvodine – drevni običaj teranja zime koji se održao samo u jednom selu
Saznajte kako stanovnici banatskog sela Grebenac svake godine, obučeni u vučje kože, prizivaju proleće i teraju hladnoću i zle sile
Somborski sir, tamburaši i cveće u bašti: Evo zašto su salaši oko Subotice turistički hit
Otkrijte autentični šarm salaša i ukuse tradicionalnih vojvođanskih specijaliteta.
Ovaj običaj, stari je srpski običaj pozivanja na svadbu. U Vojvodini je on bio popularan takođe, pre pozivanja gostiju modernim putem, odnosno pozivnicama. Naime, buklija ili čuturica kako je kome poznata, posuda sa rakijom daje se buklijašu – buklijaš je obično neko mlađi bilo sa mladine ili mladoženjine strane koji najbližu rodbinu poziva na veselje. On ide u domaćinske kuće gde ga dočekuje najmlađi član domaćinske porodice koji zajedno za buklijašem nazdravlja i pije iz buklije, u čast mladenaca.
Printscreen/Youtube/Buklija
Običaj je ranije bio poznat u Bačkoj kao “ugovor” porodice, najčešće o podeli posla na dan svatova, dok je u Sremu i Banatu zvan “buklija” i odnosi se baš na pozivanje na svatove.
Ovaj običaj prevazišao se u mnogim krajevima Srbije, ali je i dalje često viđen u Banatu.
2. Kupovina mladine odeće
Ovaj običaj poznat je širom Srbije, pratikuje se još uvek poprilično često u Bačkoj.
Običaj zahteva da mladoženjini roditelji, odnosno budući svekar i svekrva, kupe mladoj sve što je njoj potrebno za dan venčanje kako bi se mlada obezbedila za taj dan.
3. Kupovina mlade i gađanje jabuke
Kupovina mlade je još uvek čest običaj koji se praktikuje i u Bačkoj, Banatu ali i Sremu. Prodaja mlade je običaj koji je nekada davno, kada su se brakovi ugovarali, imalo za poentu da se mladoj pridoda na vrednosti, kao neko ko napušta svoju devojačku kuću i prelazi u drugu, muževljevu. Po običaju dever kupuje od mladinog brata mladu, plaćajući novcem sve dok mladin brat ne bude zadovoljan.
Često se ovaj običaj praktikuje danas iz zabave, gde dever koji kupuje mladu danas, čokoladnim dukatima, lažnim novcem itd.
Shutterstock
Pored kupovine mlade, ponekad na nekoj od vojvođanskih svadbi srešćete još i običaj zvan – gađanje jabuke, čime se testira mladoženjina sposobnost da pogodi jabuku puškom. Ukoliko to ne uspe, znači da ne može da dobije mladu jer nije sposoban da pogodi jabuku, s toga neće moći da se stara o njoj.
4. Lažna mlada
Kako je i dalje živ običaj da se kupuje mlada, tako je i običaj da se deveru koji kupuje “mladu” podvali lažna mlada.
Lažnu mladu obično glumi neko od muškaraca, kako bi se napravila dobra fora, ali i da bi se produžilo cenkanje za kupovinu mlade. Takođe, i mladine sestre mogu biti lažne mlade.
Često su ovi običaju prisutni u Vojvodini jer kako kažu: svadba bez običaja nije svadba!
5. Čuvanje neveste
Čuvanje neveste je običaj koji ćete takođe videti na nekoj svadbi u Vojvodini, posebno je popularno u Banatu. Ranije su svi ovi običaji odigravali sa svrhom jer se u prošlim vremenima, pogotovo za vreme turske vlasti, često krale devojake. Tada se slala nekolicina muškaraca, obično prijatelji budućeg mladoženje, da zaštite mladu uoči njenog venčanja.
Čuvanje neveste, prenosilo se običajnosno, sa kolena na koleno, tako da se zadržalo u svim krajevima Srbije, kao jedno od omiljenih.
6. Fijakeri
Poznate kočije, sigurno su vam prvi sinonim za Beč, ali i za sever naše zemlje. Fijakeri su nekada krasili brojne naše gradove i njihove ulice, a na vojvođanskim svadbama su bili nezaobilazan detalj. Velika ljubav prema fijakerima drži meštane Bačke i Banata i dalje zainteresovane za ovakav vid transporta, bar u dragim i specijalnim trenucima, poput udaje devojke ili ženidbe momka.
Printscreen/Youtube
Tako ćete u gradovima poput Sombora, Zrenjnanina, Kikinde, Subotice, često videti mladence kako se upravo venčani voze fijakerom, što se mora priznati, nosi posebnu draž.
7. Vojvođanski ambijent
Posebnu atmosferu svatova u severnom delu naše zemlje donosi i ambijent koji je spoj tradicije i životnih navika žitelja. Na vojvođanskim svadbama možete da uživate u jedinstvenom pogledu na zelene poljane salaša. Salaši i čarde česti su u ovom podneblju naše zemlje pa s stoga i rado viđen izbor mladencima.
Tu ćete uz neke od naših ravničarskih reka ili nepreglednih polja žitarica uživati u brojnim likerima i specijalitetima vojvođanske kuhinje. Čorbe, rinflajš, bečka šnicla, suhomesnato posluženje, štrudle, knedle sa šljivama su neke od delicija koje ćete videti na trpezi vojvođanskih svatova.
Dok se bliži noć, na vojvođanskim svadbama uživaćete u tamburašima i dobrom vinu koje je napravljeno specijalno iz čuvenih bačkih, sremskih i banatskih vinograda.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)