OD ČOBANSKE KABANICE DO MODERNE NOŠNJE U srednjovekovnoj Srbiji gunj je bio deo obaveznih davanja vlasteli

Izvor: vikipedija

20:00

Kultura 0

Izrađivali su ih zanatlije: abadžije i terzije, a ređe su se šili u kućnoj radinosti. Odabir materijala od koga su pravljeni kao i elementi veza kojim su ukrašavani predstavljali su ne samo umeće zanatlije koji ih je šio već i društveni status vlasnika.

narodna nošnja
Shutterstock

Gunj je odevni predmet, haljetak od vune (sukna) ili čoje, koji su nosili muškarci, žene i deca. U nekim krajevima termin gunj se koristio da označi ćebe ili vuneni pokrivač.

Gunj se koristio još u srednjem veku, a njegovo ime je nastalo od srednjovekovne grčke i latinske reči gunna, što znači krzno ili kožuh. Početkom 14. veka gunj je predstavljao jednostavni vuneni pokrivač i ogrtač, vremenom je postao vrsta kaputa sa dugim rukavima, da bi se transformisao u jelek i prsluk bez rukava. 

OD ČOBANSKE KABANICE DO MODERNE NOŠNJE U srednjovekovnoj Srbiji gunj je bio deo obaveznih davanja vlasteli vikipedija
 

Gunj su pravili terzije i abadžije od sukna, čoje ili šajaka. Prvobitno je bio deo svakodnevne nošnje, da bi vremenom postao deo svečanog tradicionalnog odela. Početkom 20. veka se sve ređe nosi, jer tada u Srbiju prodire moderna građanska nošnja, koja je bila jeftinija i dostupnija.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U srednjovekovnoj Srbiji gunj je bio deo obaveznih davanja Vlaha i stanovnika sela na manastirskim vlastelinstvima. Tako je car Dušan naredio da se iz sela dodeljenih Karejskoj ćeliji u Svetoj gori, od svake kuće carstva svake godine daje i deset gunjeva. Gunj su na prostorima bivše Jugoslavije nosili Srbi, Crnogorci, Hrvati, Muslimani, Makedonci i Slovenci.

OD ČOBANSKE KABANICE DO MODERNE NOŠNJE U srednjovekovnoj Srbiji gunj je bio deo obaveznih davanja vlasteli Shutterstock
 

Izgled i izrada gunja

Gunj se retko proizvodio u domaćoj radinosti, uglavnom je nastajao u radionicama. Žene su pripremale grubi tekstil - aba, od koga se gunj izrađivao. Uglavnom je to bila tkanina od vune, ali je mogla biti i od kozije dlake koja se tkala na horizontalnom razboju. 

Posle tkanja se dorađivala pomoću vode u seoskim vodenicama, valjavicama, stupama da bi se dobila kompaktnija tekstura. Postupak stupanja kombinovao se udarcima teškim drvenim maljem i vodom. Posle stupanja i sušenja, tkanina se bojila.

OD ČOBANSKE KABANICE DO MODERNE NOŠNJE U srednjovekovnoj Srbiji gunj je bio deo obaveznih davanja vlasteli vikipedija/Kralj Petar II Karađorđević u narodnoj nošnji iz Crne Gore
 

Gunjevi su mogli imati velelepne ukrase i vezove, ukrasi na gunjevima rađeni su prišivanjem komadića sukna i čoje, a vez je izvođen na osnovi vunenim ili svilenim gajtanom. Gajtan se uplitao i potom slagao na odevni prednet. Neke zanatlije su imale šegrta čiji je jedini zadatak bio da upliće gajtan, što je gajtan bio raskošniji to je značilo da je naručilac bio bogatiji ali i da je zanatlija bio veoma umešan.

Ukrašavanje gunja moglo je da traje i po nekoliko meseci, u zavisnosti koliko su sami ukrasi bili zahtevni za izradu. Često su ukrasi bili u obliku kruga ili romba, ili pak sa heraldičkim motivima. Gunj je mogao biti ukrašen i inicijalima naručioca, ukoliko bi to bila njegova želja.

 

 

Od sukna su se za seosko stanovništvo izrađivali još i kabanice, haljine, zubuni, jeleci, čakšire, kape, i prekrivači za konje.

I Vuk Stefanović Karadžić pisao o gunju u Rječniku

Vuk Stefanović Karadžić je u drugom izdanju Rječnika iz 1852. godine detaljno pisao o gunju:  

„U Srbiji je gunj od crna sukna ili (kupovni) od krpe, koja se donosi iz Pazardžika, i ponajviše je s rukavima i dugačak do niže koljena a ima, osobito po varošima, i kratkijeh gunjeva do pojasa; i ima ih bez rukava i dugačkijeh (kao n. p. u nahiji Rudničkoj) i kratkijeh (osobito u Bosni dolje pored Drine na ženama i djevojkama). U Crnoj Gori zove se gunji bjelačatijesna i duga do više koljena suknena bijela haljina s rukavima, koja se u Brdima zove gunjina, a u Srbiji haljina. U Srbiji se gunj oblači svrh svijeh ostalih haljina, i za to se po njemu ne opasuje, a u Crnoj Gori i po ostalijem onamo krajevima najviše se oblači svrh košulje, i po njemu se opasuje. Za to su u gunjeva u Srbiji rukavi mnogo prostraniji.”

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

 

POVEZANE VESTI
Tagovi:
gunj čobanska kabanica prsluk Srpska narodna nošnja

Komentari(0)

Loading