DANAS U KAFANU I NA KETERING, A NEKAD SU OVAKO SRBI SLAVILI KRSNU SLAVU: Naši stari običaji
Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, seoske zavetine, gradske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave
Slava (u hrišćanstvu – krsno ime, krsna slava) prastari je narodni običaj proslave zaštitnika doma i ognjišta. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Srbi su slavu kontinuirano i najduže zadržali, te je preneli kroz hrišćanstvo do današnjih dana.
Najviše pristalica ima verovanje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice, odnosno porodičnim precima uopšte. Slava potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova. Naime, stari Sloveni su, a Srbi posebno, veoma držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada (a i danas) upravo održavala vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu.
Shutterstock
U prilog teorije da krsno ime – slava pripada kultu mrtvih, govori i spremanje koljiva o krsnom imenu koje se upotrebljava u kultu mrtvih.
Možda vas zanima:
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
OBIČAJI ZA VELIKU SUBOTU Evo kome bi trebalo da poklonite NEOFARBANO JAJE i na šta posebno obratiti pažnju
Vernici danas obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Možda vas zanima:
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
OBIČAJI ZA VELIKU SUBOTU Evo kome bi trebalo da poklonite NEOFARBANO JAJE i na šta posebno obratiti pažnju
Vernici danas obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Možda vas zanima:
DA LI ZNATE ŠTA SU "PODRUGE"? Od ovog srpskog običaja žene su imale traume: "Maćehu sam zvao mama, a pravu majku po imenu" (VIDEO)
Običaj podruge je poreklom iz albanskog naroda. U kontekstu prve supruge, nije se govorilo o žrtvi, već o velikoj ljubavi prema suprugu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene zadatke i obaveze, ali su svi članovi porodice živeli zajedno.
OBIČAJI ZA VELIKU SUBOTU Evo kome bi trebalo da poklonite NEOFARBANO JAJE i na šta posebno obratiti pažnju
Vernici danas obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Kult predaka bio je posebno razvijen kod Južnih Slovena, pre svega kod Srba. Gotovo svi srpski običaji u vreme Božića i takozvanih nekrštenih dana vezani su za kult predaka, a i krsno ime – slava – kod Srba jeste veliki praznik porodičnog pretka, čuvara i zaštitnika kuće i porodice.
Čvrsto se verovalo da pokojnici nastavljaju život posle smrti, što se ogleda u pogrebnim ritualima kao što su daće. Trećeg, sedmog, dvanaestog i četrdesetog dana posle smrti pokojnicima su na grob donošeni hrana i piće, kao i posle 6 i 12 meseci. Posebni praznici mrtvih – zadušnice – proslavljani su i na grobovima i po kućama, u rano proleće i u kasnu jesen. Otuda su i u dan slave predaka kao žrtvu umrlima prilagali hranu i žito, a ova gozba se tako prenela i do današnjih dana u vidu bogate slavske trpeze, obrednog kolača i slavskog žita.
Printscreen/Youtube
Najstariji pomen slave u našim krajevima potiče iz 1018. godine. Postoji teorija da su Srbi u vreme pokrštavanja, negde krajem 9. veka, sam dan masovnog krštenja uzimali kao dan sveca zaštitnika ili je svako pleme usvojilo svog zajedničkog zaštitnika.
Kako je paganski narodni običaj bilo nemoguće iskoreniti i kod ranih hristijanizovanih Srba, mudri srpski arhiepiskop Sveti Sava je u 13. veku kanonizovao stare narodne običaje i uputio sveštenstvo da ih nasilno i uzaludno ne progone, nego da im daju hrišćansko obeležje. S druge strane, zabranio je svečarske gozbe sa krvnim žrtvama kod crkve; u crkvi se počela vršiti služba svetitelju, a gozbe su se morale obavljati u kući domaćinakoji slavi svog zaštitnika kao krsnu slavu. Tako slava stiže u hrišćansko-pravoslavne običaje.
Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, seoske zavetine, gradske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave.
Zasigurno, kroz hristijanizaciju Srba, slava je od paganskih vremena ostala glavni dokaz o poreklu. I danas se po krsnom imenu prepoznaje ko kojoj familiji pripada i odakle je ko rodom.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zašto se na Ognjenu Mariju ne loži vatra naglas: Dan tišine, straha i poštovanja
U srpskoj narodnoj tradiciji, 30. jul – praznik Ognjene Marije – smatran je jednim od najopasnijih dana u godini. Tog dana se vatra ne pali bez tišine, voda se ne nosi bez šapata, a u kući se ne viče. Verovalo se da Ognjena Marija „čuje kroz dim i kazni kroz vatru“.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Pelin se ne bere kad cveta: Verovanje da u julu pelin čuva kuću, ali kažnjava bolesnu ruku
U narodnim običajima, pelin je važio za jednu od najmoćnijih biljaka. Leti, naročito oko Ilindana, pelin se nije smeo brati bez potrebe. Verovalo se da tada biljka „prelazi u čuvara“, i da uzvraća onome ko je uzme iz loše namere ili sa slabim telom.
Komentari(0)