RAČA PONOVO POSTAJE CENTAR SPRSKE PISMENOSTI Srbija i Bajina Bašta dobijaju muzej Ćirilice
Na sednici Nacionalnog saveta za kulturu koja je održana u Beogradu predstvaljena je ideja da se Muzej ćirilice u Rači osnuje kao državna institucija.
U cilju očuvanja srskog nacionalnog pisma, zahvaljujući posvećenoj angažovanosti pojedinica Bajina Bašta i Srbija dobiće svoj prvi Muzej Ćirilice i to u Rači, u blizini istoimene svetinje u kojoj je radila prepisivačka škola. Na sednici Nacionalnog saveta za kulturu koja je održana u Beogradu predstvaljena je ideja da se Muzej ćirilice u Rači osnuje kao državna institucija. Predlog je obrazložio član Saveta i direktor regionalnog Istorijskog arhiva Užice Željko Marković i predstavnici Opštine Bajina Bašta Siniša Spasojević i Miloš Jelisavčić koji su izneli šta je sve u ovom gradu urađeno na planu zaštite ćirilice, zašto ima dosta razloga da budući muzej posvećen srpskom pismu bude baš u Rači i koji su članovima Saveta predstavili projekat budućeg muzeja.
- Planirani muzej trealo bi da bude državna isntitucija imajući u vidu značaj svega onoga čime će se baviti i kom cilju će doprineti. Stoga je važno da bude obezbeđen kontinuiran rad jedne ovakve institucije - naglasio je Željko Marković direktor regionalnoh Arhiva u Užicu.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Možda vas zanima:
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Pored izuzetno pohvalnih reči od članova Saveta za sve što je već urađeno u Bajinoj Bašti akademik Zlata Bojović iz Srpske akademije nauka i umetnosti – Odeljenje jezika i književnosti je veoma nadahnuto govorila o značaju Račanske prepisivačke škole za opstanak naše pismenosti i brojnih dela koja su sačuvana u prepisu monaha Račana.
Dr Isidora Bjelaković iz Matice Srpske je podržala sve ono što se radi na očuvanju ćirilice u Bajinoj Bašti i predložila da ta ustanova sa Opštinom Bajina Bašta potpiše ugovor o saradnji. Isto je predložio i direktor Narodne bibiloteke Srbije dr Vladimir Pištalo navodeći da će i ova ustanova svojim kapacitetima pomoći da se u Bajinoj Bašti formira Muzej ćirilice. Predstavnici Opštine Bajina Bašta su prihvatili predloge ovih nacionalnih kulturnih institucija koje mnogo mogu doprineti da Muzej ćirilice zaživi u punom kapacitetu.
Nacionalni savet za kulturu je stručno savetodavno telo i uloga mu je stalno osiguravanje stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Predsednik Nacionalnog saveta za kulturu je Zoran Vapa, sa liste predloga kandidata koju predlaže Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a članovi su Željko Marković sa liste predloga kandidata koju predlaže Državni arhiv Srbije, Goran Vasić (Narodni muzej Srbije), dr Vladimir Pištalo (Narodna biblioteka Srbije), Nebojša Кundačina (Narodno pozorište u Beogradu), dr Nevena Daković (Jugoslovenska kinoteka), akademik Ivan Jevtić (SANU), akademik Zlata Bojović (SANU), dr Isidora Bjelaković (Matica srpska), Andraš Urban i dr Suzana Кujundžić Ostojić s liste nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Komentari(0)