Zbeg pećina, mistična podzemna crkva, u čijoj dubokoj tišini počivaju kosti ljudi nastradalih teškom i mučeničkom smrću.
Kađenica je mala crkva smeštena u jednoj od pećina Ovčarsko-kablarske klisure, udaljena od Čačka dvadeset kilometara. Nalazi se u zapadnoj Srbiji, uz samu desnu obalu Zapadne Morave, u ataru sela Dljin. Ova crkva-pećina je deo srpske Svete gore.
WIKIMEDIA COMMONS
Ulaz u pećinu nije visoko u steni koja se uzdiže nedaleko od korita Morave, ali ga zato nije lako videti, uprkos stazi i stepeništu koje danas vodi do ulaza Kađenice označenog visokim metalnim krstom.
Usečena je u oštru stenu, a da nema stepenica kojima se do nje stiže. U unutrašnjosti pećine se nalazi pećinska crkva i dva kamena sarkofaga sa kostima stradalnika u pećini za vreme turskog zuluma.
Možda vas zanima:
ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Možda vas zanima:
ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Možda vas zanima:
ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Tragična istorija nastanka crkve u pećini
U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni.
Da li su Turci čuli plač deteta iz ove pećine, ili je to samo jedna od legendi, ili ih je nešto drugo odalo, nikada nije tačno utvrđeno.
Stigavši ispred pećine Turci su pozivali Srbe da izađu i predaju se. Slušajući tadašnje priče, kako su prolazili ljudi koji bi padali neprijatelju u ruke niko iz zbega nije izašao iz pećine.
Revoltirani Turci tada su doneli slamu na sam ulaz, zapalili je i u pećini se, prema određenim procenama ugušilo oko 300 Srba, mada prema pojednim istorijskim spisima taj broj je dosta veći.
Pećina je od turske reči „kad“ što znači dim i dobila ime.
WIKIMEDIA COMMONS
Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj zločin.
Analiza kostiju utvrdila je da se među nastradalima nalazio veliki broj dece starosti od jedne do dve godine života, dece starijih uzrasta i osoba starijih od 70 godina.
Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida pa ova pećina ima i odlike crkve.
WIKIMEDIA COMMONS
Crkva-pećina Kađenica je pod upravom manastira Preobraženje, koji takođe pripada srpskoj Svetoj gori. Svake godine 28. juna, to jest na Vidovdan, se vrši parastos – molitva za pokojnike.
Ova pećina se razlikuje od drugih jer nije velika, u njenom sklopu nema neistraženih hodnika i lavirinata, a svakako da je njen kulturno-istorijski značaj ogroman.Kađenica je tako još jedan spomenik stradanja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)