Zbeg pećina, mistična podzemna crkva, u čijoj dubokoj tišini počivaju kosti ljudi nastradalih teškom i mučeničkom smrću.

Kađenica je mala crkva smeštena u jednoj od pećina Ovčarsko-kablarske klisure, udaljena od Čačka dvadeset kilometara. Nalazi se u zapadnoj Srbiji, uz samu desnu obalu Zapadne Morave, u ataru sela Dljin. Ova crkva-pećina je deo srpske Svete gore.

Ulaz u pećinu nije visoko u steni koja se uzdiže nedaleko od korita Morave, ali ga zato nije lako videti, uprkos stazi i stepeništu koje danas vodi do ulaza Kađenice označenog visokim metalnim krstom.
Usečena je u oštru stenu, a da nema stepenica kojima se do nje stiže. U unutrašnjosti pećine se nalazi pećinska crkva i dva kamena sarkofaga sa kostima stradalnika u pećini za vreme turskog zuluma.
Možda vas zanima:

ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.

ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Možda vas zanima:

ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.

ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Možda vas zanima:

ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.

ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Tragična istorija nastanka crkve u pećini
U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni.
Da li su Turci čuli plač deteta iz ove pećine, ili je to samo jedna od legendi, ili ih je nešto drugo odalo, nikada nije tačno utvrđeno.
Stigavši ispred pećine Turci su pozivali Srbe da izađu i predaju se. Slušajući tadašnje priče, kako su prolazili ljudi koji bi padali neprijatelju u ruke niko iz zbega nije izašao iz pećine.
Revoltirani Turci tada su doneli slamu na sam ulaz, zapalili je i u pećini se, prema određenim procenama ugušilo oko 300 Srba, mada prema pojednim istorijskim spisima taj broj je dosta veći.
Pećina je od turske reči „kad“ što znači dim i dobila ime.
WIKIMEDIA COMMONS
Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj zločin.
Analiza kostiju utvrdila je da se među nastradalima nalazio veliki broj dece starosti od jedne do dve godine života, dece starijih uzrasta i osoba starijih od 70 godina.
Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida pa ova pećina ima i odlike crkve.
WIKIMEDIA COMMONS
Crkva-pećina Kađenica je pod upravom manastira Preobraženje, koji takođe pripada srpskoj Svetoj gori. Svake godine 28. juna, to jest na Vidovdan, se vrši parastos – molitva za pokojnike.
Ova pećina se razlikuje od drugih jer nije velika, u njenom sklopu nema neistraženih hodnika i lavirinata, a svakako da je njen kulturno-istorijski značaj ogroman.Kađenica je tako još jedan spomenik stradanja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)