Osim duhovne dimenzije, hleb u srednjem veku ima veliku ulogu u društvenom životu
Ono što danas nazivamo srpskom nacionalnom kuhinjom, utvrđeno je tokom vladavine dinastije Nemanjića, te se njen razvoj može pratiti tokom čitave vladavine i bogate istorijske zaostavštine.
„Predavanje „Hleb naš nasušni na srpskim srednjovekovnim freskama “, po mom mišljenju, ima višestruki značaj i poruku“, kaže Marina Lukić Cvetić, istoričarka umetnosti.
Ona dodaje da, pored toga što je hleb primarna životna namirnica, on je ujedno i deo Evharistije (jedna od dve najvažnije svete tajne), u kojoj Sveti duh , tokom pričešća na Liturgiji sjedinjuje vernike sa Hristom, koji ovim činom simbolično svedoče ostvarenju njegovog prisustva.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Printscreen/Youtube
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Srpska kuhinja na najznačajnijim freskama
O tome koliko je specifična bila srpska kuhinja upečatljivo govore neke od naših najznačajnijih fresaka.
„Mnoge freske su verni svedoci vremena koje za srednjovekovnu kulturu, a i danas imaju veliku kulturnu, istorijsku i duhovnu vrednost”, kaže Marina Lukić Cvetić.
pixabay
Marina dalje navodi da o specifičnostima srpske kuhinje danas nam mnogo kazuju: „Studenička tajna večera“, kao i ona iz Pećke patrijaršije, čuvena „Carska gozba“ iz manastira Resava, zatim „Svadba u Kani“ iz Kalenića ili „Sveta Trojica“ iz Đurđevih stupova.
„O proroku Iliji, kome u pećinu hleb donosi gavran, svedoči monumentalna freska iz Manastira Morača, čak je i Pablo Pikaso uvrstio u remek dela svetske umetnosti“, zaključuje Marina Lukić Cvetić.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)