Osim duhovne dimenzije, hleb u srednjem veku ima veliku ulogu u društvenom životu
Ono što danas nazivamo srpskom nacionalnom kuhinjom, utvrđeno je tokom vladavine dinastije Nemanjića, te se njen razvoj može pratiti tokom čitave vladavine i bogate istorijske zaostavštine.
„Predavanje „Hleb naš nasušni na srpskim srednjovekovnim freskama “, po mom mišljenju, ima višestruki značaj i poruku“, kaže Marina Lukić Cvetić, istoričarka umetnosti.
Ona dodaje da, pored toga što je hleb primarna životna namirnica, on je ujedno i deo Evharistije (jedna od dve najvažnije svete tajne), u kojoj Sveti duh , tokom pričešća na Liturgiji sjedinjuje vernike sa Hristom, koji ovim činom simbolično svedoče ostvarenju njegovog prisustva.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Printscreen/Youtube
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Možda vas zanima:
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Mnogi vernici greše u jednoj stvari kad CELIVAJU IKONE: Iguman manastira razrešio VEČITU DILEMU o tome šta je zaista ispravno
Ulazak u crkvu ili manastir može biti iskustvo koje izaziva različite emocije, a ponekad i nedoumice kod većine ljudi. Bez obzira na versku pozadinu ili vlastite uverenosti, mnogi se suočavaju s neizvesnošću oko toga kako treba da se ponašaju prilikom dolaska u svetilište. Ovo osećanje nesigurnosti često potiče iz poštovanja prema verskim običajima i tradicijama, kao i želje da se poštuju pravila i norme zajednice.
Srpska kuhinja na najznačajnijim freskama
O tome koliko je specifična bila srpska kuhinja upečatljivo govore neke od naših najznačajnijih fresaka.
„Mnoge freske su verni svedoci vremena koje za srednjovekovnu kulturu, a i danas imaju veliku kulturnu, istorijsku i duhovnu vrednost”, kaže Marina Lukić Cvetić.
pixabay
Marina dalje navodi da o specifičnostima srpske kuhinje danas nam mnogo kazuju: „Studenička tajna večera“, kao i ona iz Pećke patrijaršije, čuvena „Carska gozba“ iz manastira Resava, zatim „Svadba u Kani“ iz Kalenića ili „Sveta Trojica“ iz Đurđevih stupova.
„O proroku Iliji, kome u pećinu hleb donosi gavran, svedoči monumentalna freska iz Manastira Morača, čak je i Pablo Pikaso uvrstio u remek dela svetske umetnosti“, zaključuje Marina Lukić Cvetić.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
Komentari(0)