PUBLIKA GA JE OBOŽAVALA "Možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onoga koga ste tražili!" (VIDEO)
Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Danilo "Bata" Stojković (Beograd, 11. avgust 1934 — Beograd, 16. mart 2002) bio je jedan od najpoznatijih srpskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca. Rođen je u Beogradu 11. avgusta 1934. godine u porodici Alekse Stojkovića, uglednog predratnog veletrgovca drvima i ugljem.
Odrastao je na Čuburi, uz rođenog brata Žiku, potonjeg poznatog beogradskog intelektualca i publicistu. Živeo je u Beogradu sa suprugom Olgom. Pozorišnu karijeru započeo je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1959), a 1962. postao je stalni član ansambla Ateljea 212.
vikipedija/Danilo Bata Stojković na poštanskoj marki iz 2007.
Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega. Prvi put na scenu JDP izašao je 1956. godine i igrao slugu u „Magbetu”, a godinu dana kasnije pojavio se kao agent u predstavi „Troje” na sceni Ateljea 212. Filmsku karijeru je započeo ulogom u filmu „Izdajnik“ iz 1964.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Možda vas zanima:
IZA ZAVESA JE BIO SAMO ČOVEK Pamtićemo Glogovca po ogromnom broju uloga, koje je maestralno tumačio (FOTO/VIDEO)
Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju u SR Bosni i Hercegovini od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Usledio je niz televizijskih i manjih filmskih uloga, a najvažnije su bile uloge u filmovima „Majstor i Margarita“ (1972), „Čuvar plaže u zimskom periodu“ (1976) i Pas koji je voleo vozove (1977). Takođe je igrao i oca jednog od likova u seriji „Grlom u jagode“. Poznat je i po ulozi malog antagoniste u filmu Gorana Markovića „Nacionalna klasa“ (1979).
KAKO JE NASTAO MOST U ČAST OVOM VELIKANU
Posle „mosta ljubavi“, „mosta matematike“ i „mosta daljinara“, Vrnjačka Banja je 2018. godine dobila još jedan tematski most preko Vrnjačke reke – filmski most „Ko to tamo peva“ u čast velikanima jugoslovenskog i srpskog glumišta, na inicijativu Udruženja „Danilo Bata Stojković“.
Lepote Srbije/T.T
Uz prigodnu svečanost, otvaranju novog pešačkog mosta, nazvanog po najboljem i najgledanijem filmu domaće kinematografije 20. veka, prisustvovali su i režiser ovog kultnog ostvarenja Slobodan Šijan, poznati glumac Milan Caci Mihailović, mladi glumci iz klase Ivana Jevtovića, čelnici lokalne samouprave i brojni gosti.
Na inicijativu Udruženja „Danilo Bata Stojković“ na čelu sa Nikolom Džamićem, izgrađen je most u kombinaciji drveta, kamena i gvožđa, i ogradom sa filmskom tematikom.
Od Beograda do ovog mosta možete doći sledećim putem:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)