Svetkovina se obeležava šeste nedelje časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na svečani ulazak Hristov u Jerusalim.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu, šeste nedelje časnog posta, slave jedan od najlepših praznika - Lazarevu subotu, u narodu poznat kao Vrbica.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko."
Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u vaskrsenje. Prema jevanđelskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.
Možda vas zanima:
Sutra je Lazareva subota ili vrbica: Svaka majka u Srbiji treba da uradi jednu važnu stvar
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe
OVE SUBOTE SLAVIMO VRBICU ILI LAZAREVU SUBOTU: Svaka majka treba da uradi JEDNU VAŽNU STVAR
U subotu nas čeka jedan lep praznik - Lazareva subota ili Vrbica, a kod nas ima mnogo običaja posvećenih ovom prazniku
Možda vas zanima:
Sutra je Lazareva subota ili vrbica: Svaka majka u Srbiji treba da uradi jednu važnu stvar
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe
OVE SUBOTE SLAVIMO VRBICU ILI LAZAREVU SUBOTU: Svaka majka treba da uradi JEDNU VAŽNU STVAR
U subotu nas čeka jedan lep praznik - Lazareva subota ili Vrbica, a kod nas ima mnogo običaja posvećenih ovom prazniku
Možda vas zanima:
Sutra je Lazareva subota ili vrbica: Svaka majka u Srbiji treba da uradi jednu važnu stvar
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe
OVE SUBOTE SLAVIMO VRBICU ILI LAZAREVU SUBOTU: Svaka majka treba da uradi JEDNU VAŽNU STVAR
U subotu nas čeka jedan lep praznik - Lazareva subota ili Vrbica, a kod nas ima mnogo običaja posvećenih ovom prazniku
Običaji
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane, koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kad se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Vrbove grane koje se potom dele narodu simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim. Vrbica je praznični dan i ne bi trebalo da se rade teži poslovi. Na taj dan deca su išla sa učiteljem i sveštenikom da naberu vrbove grančice, koje su donošene u crkvu, gde su, sutradan, na Cveti, osveštavane i deljene prisutnima. Oni su ih nosili kući i kao svetinju držali za ikonom. Vrbica je dan dečje radosti. Deca pevaju prigodne pesme, vesele se i nose zvončić oko vrata.
Simbolika
U hrišćanstvu ovaj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđeljsko predanje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.
Seka i Bora nisu pričali 30 godina zbog scene iz Maratonaca! Ovo su najveće svađe na srpskoj glumačkoj sceni: Pucala su i kumstva
Iza glamura srpske kinematografije kriju se burne svađe, prekidi kumstva i sukobi slavnih glumaca. Saznajte zašto nisu razgovarali Paja i Jare, Čkalja i Bole, Kusturica i Bregović, Seka i Bora...
Družila se sa Crnjanskim i Andrićem, volela samo jednog muškarca... Životna priča velike Desanke naježiće Srbe
32 godine od smrti čuvene srpske poetese
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
Komentari(0)