Svetkovina se obeležava šeste nedelje časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na svečani ulazak Hristov u Jerusalim.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu, šeste nedelje časnog posta, slave jedan od najlepših praznika - Lazarevu subotu, u narodu poznat kao Vrbica.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko."
Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u vaskrsenje. Prema jevanđelskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.
Možda vas zanima:
Sutra je Lazareva subota ili vrbica: Svaka majka u Srbiji treba da uradi jednu važnu stvar
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe
OVE SUBOTE SLAVIMO VRBICU ILI LAZAREVU SUBOTU: Svaka majka treba da uradi JEDNU VAŽNU STVAR
U subotu nas čeka jedan lep praznik - Lazareva subota ili Vrbica, a kod nas ima mnogo običaja posvećenih ovom prazniku
Možda vas zanima:
Sutra je Lazareva subota ili vrbica: Svaka majka u Srbiji treba da uradi jednu važnu stvar
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe
OVE SUBOTE SLAVIMO VRBICU ILI LAZAREVU SUBOTU: Svaka majka treba da uradi JEDNU VAŽNU STVAR
U subotu nas čeka jedan lep praznik - Lazareva subota ili Vrbica, a kod nas ima mnogo običaja posvećenih ovom prazniku
Možda vas zanima:
Sutra je Lazareva subota ili vrbica: Svaka majka u Srbiji treba da uradi jednu važnu stvar
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe
OVE SUBOTE SLAVIMO VRBICU ILI LAZAREVU SUBOTU: Svaka majka treba da uradi JEDNU VAŽNU STVAR
U subotu nas čeka jedan lep praznik - Lazareva subota ili Vrbica, a kod nas ima mnogo običaja posvećenih ovom prazniku
Običaji
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane, koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kad se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Vrbove grane koje se potom dele narodu simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim. Vrbica je praznični dan i ne bi trebalo da se rade teži poslovi. Na taj dan deca su išla sa učiteljem i sveštenikom da naberu vrbove grančice, koje su donošene u crkvu, gde su, sutradan, na Cveti, osveštavane i deljene prisutnima. Oni su ih nosili kući i kao svetinju držali za ikonom. Vrbica je dan dečje radosti. Deca pevaju prigodne pesme, vesele se i nose zvončić oko vrata.
Simbolika
U hrišćanstvu ovaj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđeljsko predanje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Komentari(0)