NA DANAŠNJI DAN ROĐEN "JATAGANAC" Dobar čovek sa dva velika poroka, kaje se što nije živeo burnije (VIDEO)
Josif Tatić (Novi Sad, 13. april 1946 — Beograd, 8. februar 2013) bio je srpski glumac.
Josif Tatić je bio legendarni jugoslovenski filmski i pozorišni glumac.
Verovatno najbolji opis njegove ličnosti dao je glumac Predrag Ejdus, sa kojim je bio dugogodišnji prijatelj.
"Za Taleta mogu da kažem da je bio izuzetno dobar čovek, sjajan umetnik, beskrajno duhovit i prijatan, čovek koji je uvek iznenadjivao i okolinu i partnere svojim lucidnim rešenjima, bio je strastveni epikurejac, uživao u životu, neprevaziđeni prijatelj i drug od koga nikada nisam mogao da očekujem da će uraditi nešto loše, nepristojno ili neprikladno, imali smo ogromno poverenje jedan u drugoga i bili beskrajno vezani”, rekao je Ejdus o svom prijatelju.
Možda vas zanima:
SEĆANJE NA GLUMAČKOG DOKTORA Kolege su ga često konsultovale u vezi sa zdravstvenim problemima
Pozorišni i televizijski kritičari tvrde da je glumac Dušan Poček zauzimao svoje mesto među upečatljivim, autentičnim i bravuroznim kreatorima epizodnih uloga u domaćim TV serijama.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Možda vas zanima:
SEĆANJE NA GLUMAČKOG DOKTORA Kolege su ga često konsultovale u vezi sa zdravstvenim problemima
Pozorišni i televizijski kritičari tvrde da je glumac Dušan Poček zauzimao svoje mesto među upečatljivim, autentičnim i bravuroznim kreatorima epizodnih uloga u domaćim TV serijama.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Možda vas zanima:
SEĆANJE NA GLUMAČKOG DOKTORA Kolege su ga često konsultovale u vezi sa zdravstvenim problemima
Pozorišni i televizijski kritičari tvrde da je glumac Dušan Poček zauzimao svoje mesto među upečatljivim, autentičnim i bravuroznim kreatorima epizodnih uloga u domaćim TV serijama.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Josif Tatić rođen je 13. aprila 1946. godine u Novom Sadu. Roditelji Branko i Hristina su takođe, bili glumci. U mladosti je trenirao boks, ali je odustao nakon treće borbe u kojoj je bio nokautiran.
Studirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Njegov glumački uzor je bio Hemfri Bogart. O svojoj nacionalnosti nije javno govorio.
Iako je tokom karijere odigrao mnoge ozbiljne i zahtevne uloge, šira publika je Josifa Tatića prepoznavala po ulozi Božidara Soldatovića Jataganca, direktora preduzeća i tipičnog predstavnika birokratije iz vremena o kome priča serija “Bolji život”, Siniše Pavića.
Glumac je bio otac dve ćerke. Stariju ćerku Jelisavetu Tatić Čuturilo, koja se bavi kostimografijom dobio je u prvom braku sa Biljanom Dragović, takođe poznatom kostimografkinjom, a mlađu ćerku Hristinu, koja nosi ime njegove majke, dobio je u drugom braku sa suprugom Bebom kada je imao 57 godina.
Alkohol i kafane
Josif Tatić je bio pravi boem i nije krio da voli dobru kapljicu. Godinama je pokušavao da ostavi cigarete i alkohol i poslednjih pet godina života pio je samo crno vino. Ipak, zdravlje mu je tada bilo već ozbiljno ugroženo. Glumac je preminuo u snu 8. februara 2013. u svom domu u Beogradu. Kremiran je i sahranjen na beogradskom Novom groblju.
Josif Tatić je razgovore sa novinarima doživljavao kao odlazak kod zubara i tretirao ih je kao nužno zlo. Ipak, u jednom intervjuu govorio je o svojim porocima i strastima:
"Ne mogu ni da jedem pred predstavu, što je pogubno za ovu moju težinu. Pa kad završim, onda klopa, piće… A to se najviše taloži. Nisu samo glumci boemi. Ja sam se u tim svojim burnim vremenima, kako vi to nazivate, družio s ljudima drugih profesija. U svojim boemskim danima najviše sam pratio jednoga pisca, jednog pilota i jednog advokata. Nije bilo mnogo glumaca, ali bila je poneka glumica.”
Iako se, dobivši drugu ćerku u poznim godinama, smirio, izjavio je:
"Mladost k'o mladost… Kajem se što nije bila još burnija! Kajem se što nisam pušio još više. Ostavio sam cigarete pre mesec dana i… Uh, strašna je kriza! Ostavio sam i alkohol, pijem samo crno vino”. Josifa Tatića zauvek ćemo pamtiti po legendarnim ulogama u ostvarenjima koja i danas rado gledamo. Specijalno vaspitanje, Petrijin venac, Balkan Ekspres, Jagode u grlu, Tesna koža, Poslednji krug u Monci, Bolji život, Hajde da se volimo, Balkanski špijun, Profesionalac, Šovinistička farsa i Vizantijsko plavo samo su neka od njih...
Izvor: stil
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Komentari(0)