Srbija je zemlja bogate tradicije, u kojoj svaki praznik nosi posebne običaje i priče. Jedan od manje poznatih, ali nekada veoma cenjenih praznika, jeste Sveti Trifun – zaštitnik vinograda i vinogradara.
Nekada su se širom Srbije na ovaj dan, 14. februara, održavali razni običaji i obredi koji su danas gotovo iščezli iz narodnog pamćenja.
Ko je bio Sveti Trifun?
Prema pravoslavnom kalendaru, Sveti Trifun je mučenik iz trećeg veka, poznat kao zaštitnik vinogradara i poljoprivrednika. U srpskoj tradiciji on je bio posebno poštovan jer se verovalo da štiti vinograde od nepogoda i bolesti, a samim tim obezbeđuje bogatu berbu grožđa i dobro vino.
Možda vas zanima:
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
Možda vas zanima:
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
Možda vas zanima:
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
Trifundan u vinogradima
Običaj je nalagao da se na ovaj dan rano ujutru odlazi u vinograd. Domaćin bi orezivao nekoliko loza, simbolično prizivajući zdravlje vinogradu i obilnu berbu. Nakon toga, loze bi se polivale vinom, uz molitve za zaštitu od grada, suše i bolesti. Ovaj ritual bio je ključan za dobru sezonu i smatran je gotovo svetom obavezom.
Obredni kolač i vino
Neizostavni deo praznika bio je i slavski kolač, poznat kao „vinogradarski kolač“, koji se mesio u obliku venca ukrašenog grožđem od testa. Uz kolač se služilo domaće vino, kojim se nazdravljalo za zdravlje, plodnost i sreću u porodici.
Narodna verovanja o Svetom Trifunu
Narod je verovao da na Trifundan počinje buđenje prirode, zbog čega se ovaj dan smatrao i prvim vesnikom proleća. U nekim krajevima Srbije postojao je običaj da se deca simbolično umivaju snegom, kako bi im lica ostala rumena i zdrava cele godine.
Trifun danas – očuvanje običaja
Danas je praznovanje Svetog Trifuna svedeno uglavnom na simboličan čin, ali postoje mesta u Srbiji, naročito u vinogradarskim krajevima poput Župe, Vršca ili Sremskih Karlovaca, gde ovaj običaj još uvek živi, održavajući nit sa prošlošću i negujući duh zajedništva i tradicije.
Oživljavanjem sećanja na Svetog Trifuna, čuvamo naše korene i kulturno bogatstvo, podsećajući se koliko je tradicija važan deo srpskog identiteta.
Nadežda Petrović: Slikarka koja je život položila za otadžbinu
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Gde se ukazala Bogorodica: Priča o manastiru Đunis
Na obali Južne Morave, nadomak Kruševca, podignut je manastir Đunis, posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice, na mestu gde se, po predanju, ukazala Bogorodica.
Gde je bila kula Ivana Kosančića? Čuvar prošlosti i mitsko mesto južne Srbije
Na vulkanskom vrhu Radan planine, iznad Kuršumlije, uzdiže se Ivan kula – srednjovekovno utvrđenje koje istorija vezuje za doba despota Stefana Lazarevića, a narodna predanja da je baš odavde Ivan Kosančić pošao u boj na Kosovu polju.
Misli i dela Svetog Vladike Nikolaja: Glas koji ne prestaje da odjekuje
Episkop, bogoslov, misionar i besednik, Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe dela i poruke koje i danas nadahnjuju verni narod širom Srbije i sveta.
ZA HRAST U IVANJIČKOM SELU VEZUJU SE MNOGA VEROVANJA: Prema legendi posadila ga je carica Milica i ima urezan krstić FOTO, VIDEO
Najstariji stanovniik ivanjičkog sela Osonica je vremešni hrast na vrhu brda koji na tom mestu odoleva vekovima. Prema legendama koje kruže ovim krajem, posadila ga je carica Milica povlačeći se sa Kosova, na njemu je odavno urezan krstić i drvo se smatra za sveto.
Komentari(0)