Zašto se 23. septembar smatra danom preloma: Jesenja ravnodnevnica kroz prizmu srpskih običaja
Jesen u srpskoj tradiciji nije samo promena godišnjeg doba – ona označava vreme tišine, zahvalnosti i duboke simbolike. Od narodnih verovanja do običaja u selima širom Srbije, ovaj period ima posebno mesto u duši našeg naroda.
Početak jeseni – više od kalendarskog datuma
Jesenja ravnodnevnica, koja obično pada oko 23. septembra, donosi trenutak kada dan i noć traju jednako dugo. U narodnom verovanju, to je dan kada priroda "diše ravnomerno" i kada se energija iz svetla polako povlači, ostavljajući prostor tišini, kontemplaciji i unutrašnjem miru.
U srpskoj tradiciji, ovaj prelaz se ne doživljava kao kraj, već kao vreme skladištenja, sabiranja i duhovne pripreme za zimu. Sve ono što je posejano i negovano tokom proleća i leta, sada se ubira – ne samo u fizičkom, već i u duhovnom smislu.
Možda vas zanima:
9 vrsta povrća koje se seje u septembru: Do kraja oktobra imaćete prvu berbu
Jesenja bašta je lakša za održavanje, jer je zemlja topla od leta, a vlažna od jesenjih kiša
6 vrsta cveća koje možete da posadite sada, trajaće do zime: Biljke koje traju godinama, a ne zahtevaju posebno održavanje
Jesenja bašta je mnogo lakša za održavanje od letnje, a ove vrste cveća donose pravu eksploziju boja
Možda vas zanima:
9 vrsta povrća koje se seje u septembru: Do kraja oktobra imaćete prvu berbu
Jesenja bašta je lakša za održavanje, jer je zemlja topla od leta, a vlažna od jesenjih kiša
6 vrsta cveća koje možete da posadite sada, trajaće do zime: Biljke koje traju godinama, a ne zahtevaju posebno održavanje
Jesenja bašta je mnogo lakša za održavanje od letnje, a ove vrste cveća donose pravu eksploziju boja
Možda vas zanima:
9 vrsta povrća koje se seje u septembru: Do kraja oktobra imaćete prvu berbu
Jesenja bašta je lakša za održavanje, jer je zemlja topla od leta, a vlažna od jesenjih kiša
6 vrsta cveća koje možete da posadite sada, trajaće do zime: Biljke koje traju godinama, a ne zahtevaju posebno održavanje
Jesenja bašta je mnogo lakša za održavanje od letnje, a ove vrste cveća donose pravu eksploziju boja
Berba grožđa i praznici plodnosti
U mnogim vinogradarskim krajevima Srbije, kraj septembra i početak oktobra su vreme kada sela ožive uz berbu grožđa. Ovaj običaj nije samo poljoprivredna aktivnost – on je i ritual zahvalnosti prirodi, ali i prilika za okupljanje porodice, pesmu, vino i slavlje.
U Župi, Negotinskoj Krajini, Sremu i drugim vinorodnim regijama, berba grožđa je povezana sa veselim običajima: izabere se "grožđana kraljica", pletu se venčići od vinove loze, a prvi čokot se reže uz blagoslov domaćina.
Zahvalnost za plodove zemlje
U narodu se verovalo da kako u jesen prođeš – takva ti bude i zima. Zato se trudilo da se ovaj period obeleži uz zahvalnost za rodnu godinu. Domaćice bi pravile zimnicu, domaći ajvar, turšiju i slatka, dok bi muškarci pripremali drva za ogrev i završavali radove na polju.
Postojala je i izreka: "Ko u jesen ne sakupi – zimi nema šta da kucka." Ova narodna mudrost ukazuje na važnost promišljenosti, štednje i pripreme – vrednosti koje su i danas dragocene.
Duhovni aspekt jeseni
U pravoslavnom kalendaru, kraj septembra donosi i važne praznike – među njima i Začeće Svetog Jovana Krstitelja (23. septembar), što dodatno naglašava simboliku novog početka u tišini i povučenosti.
Mnogi manastiri u Srbiji organizuju molitve i liturgije u ovom periodu, jer se smatra da je jesen vreme kada duša traži mir. Posete svetinjama, odlazak na planine i u prirodu, tiha molitva – sve to prati jesen u Srbiji.
Jesen kao metafora života
U srpskoj kulturi, jesen je često i metafora zrelosti. Pesnici su je slavili kao doba kada čovek sabira utiske, uspomene i vrednosti. U tom duhu, mnogi običaji u Srbiji naglašavaju važnost porodice, ognjišta i pripadnosti, baš u jesen.
Zato nije slučajno da se u ovom periodu često održavaju porodične slave, svadbe i okupljanja – jer se veruje da se tada "kuća puni mirom", a deca "greju starost".
Jesen nas uči da stanemo i oslušnemo
Jesen u Srbiji nije samo lišće koje pada – to je vreme kada priroda tiho govori, a narod osluškuje. U vremenu brzine i buke, ovi stari običaji nas podsećaju da je važno stati, zahvaliti se i pripremiti za novo poglavlje.
Zašto se 23. septembar smatra danom preloma: Jesenja ravnodnevnica kroz prizmu srpskih običaja
Jesen u srpskoj tradiciji nije samo promena godišnjeg doba – ona označava vreme tišine, zahvalnosti i duboke simbolike. Od narodnih verovanja do običaja u selima širom Srbije, ovaj period ima posebno mesto u duši našeg naroda.
Zmaj od Avale : Poslednje reči junaka „Udrite, braćo, za mnom!“
Vasilije Vasa Čarapić, poznat kao Zmaj od Avale, jedan je od najhrabrijih junaka Prvog srpskog ustanka. Rođen u Belom Potoku, ceo svoj život proveo je u borbi protiv Turaka. Poginuo je 1806. godine, predvodeći juriš na Stambol kapiju u Beogradu, ostavivši iza sebe priču koja i danas živi u narodu.
Bitka kod Pločnika 1386 –Dan kada su Lazarevi vitezovi razbili Osmanlije
U istoriji srpskog srednjeg veka, ime Pločnika ne spominje se često, ali ono nosi priču o jednoj od retkih velikih pobeda nad Osmanlijama. Te 1386. godine, na obali Toplice, knez Lazar Hrebeljanović suprotstavio se sultanu Muratu I i izvojevao trijumf koji je dao novu nadu Srbiji, iako je ona bila kratkog daha.
Dok druga braća prodaju mlade, ovaj je uradio nešto zbog čega i muškarci i žene plaču: A njegova sestra nije mogla da dođe do daha
Uglavnom je dever onaj koji kupuje mladu od njenog brata, po pravilu, brat nikada nije zadovoljan sumom jer njegova sestra iliti mlada vredi više, ali ovaj brat učinio je nešto zbog čega nije bilo suvog oka u sobi
Žene na Staroj planini prve bračne noći morale su da budu nevine: U suprotnom čekao ih je užasan ritual pred celim selom, kao i njihove majke
"Majka mi je stalno govorila da će me spaliti na raskrsnici za primer, ako izgubim nevinost pre braka", govori baka sa Stare Palnine.
Komentari(0)