NAJPOPULARNIJA RUSKA PESMA U SRBIJI Velika dilema da li je Kaćuša zaista postojala (VIDEO)
Mnogo ruskih pesama ima zavidan broj obožavalaca i u Srbiji. Jedna od najpupularnijih svakako je "Kaćuša". Ipak, iako svi znaju njene reči ili makar melodiju, mnogima je nepoznato o čemu zapravo pesma govori.
Iako se najčešće povezuje sa istoimenim oružjem, “Kaćuša” nije pesma o ubijanju već o ljubavi!
Kaćuša
Procvetale jabuke i kruške,
Možda vas zanima:
Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Možda vas zanima:
Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Možda vas zanima:
Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
razvila se magla nad rekom.
Izlazila na obalu Kaćuša,
Na visoku obalu, na strminu.
Izlazila, pesmu zapevala
o stepskom, sinjem orlu,
o onom, koga je volela,
o onom, čija pisma je čuvala.
O, ti pesmo, devojačka pesmo,
ti leti za jasnim suncem,
i vojniku na dalekoj granici,
od Kaćuše prenesi pozdrav.
Nek’ se seti devojke obične,
Nek’ posluša, kako ona peva,
nek’ zemlju čuva rodnu,
a ljubav će Kaćuša sačuvati.
Kaćuša je deminutiv nadimka imena Jekatarina (na ruskom Ekatarina). U ruskom jeziku, pored nadimka, mnoga imena imaju i svoje deminutive – Natalija je Nataša, Sergej je Serjoža… U slučaju Jekaterine, Kaća je nadimak dok je Kaćuša deminutiv.
Kaćuša ime devojke koja čezne za svojim voljenim koji je u vojsci. Ona izlazi na obalu reke i čezne za svojim dragim koji brani otadžbinu. Pesma će stići do njega na front, on će se vratiti kao pobednik, a devojka će ga do tada čekati.
I danas je velika dilema da li je Kaćuša zaista postojala. Većina misli da je reč bila o velikoj ljubavi autora pesme, iako je naravno moguće i da je ime izabrano sasvim slučano.
Muziku ove pesme je 1938. godine komponovao Matvei Vlanter dok je reči napisao Mihail Isakovski. Smatra se da su “Kaćušu” prvo pevale studentkinje ruske industrijske škole u Moskvi na ispraćaju vojnika na front tokom Drugog svetskog rata.
Zvanično, prvi put ju je izvela tada popularna pevačica Lidija Ruslanova i pesma je postala jedan od simbola otpora nacistima i borbe za slobodu u Drugom svetskom ratu.
Po zapisima istoričara ruski vojnici su se tokom krvavih borbi često hrabrili pevanjem ove pesme u kojoj se sadržala suština njihove borbe.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Komentari(0)