NAJPOPULARNIJA RUSKA PESMA U SRBIJI Velika dilema da li je Kaćuša zaista postojala (VIDEO)
Mnogo ruskih pesama ima zavidan broj obožavalaca i u Srbiji. Jedna od najpupularnijih svakako je "Kaćuša". Ipak, iako svi znaju njene reči ili makar melodiju, mnogima je nepoznato o čemu zapravo pesma govori.
Iako se najčešće povezuje sa istoimenim oružjem, “Kaćuša” nije pesma o ubijanju već o ljubavi!
Kaćuša
Procvetale jabuke i kruške,
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
razvila se magla nad rekom.
Izlazila na obalu Kaćuša,
Na visoku obalu, na strminu.
Izlazila, pesmu zapevala
o stepskom, sinjem orlu,
o onom, koga je volela,
o onom, čija pisma je čuvala.
O, ti pesmo, devojačka pesmo,
ti leti za jasnim suncem,
i vojniku na dalekoj granici,
od Kaćuše prenesi pozdrav.
Nek’ se seti devojke obične,
Nek’ posluša, kako ona peva,
nek’ zemlju čuva rodnu,
a ljubav će Kaćuša sačuvati.
Kaćuša je deminutiv nadimka imena Jekatarina (na ruskom Ekatarina). U ruskom jeziku, pored nadimka, mnoga imena imaju i svoje deminutive – Natalija je Nataša, Sergej je Serjoža… U slučaju Jekaterine, Kaća je nadimak dok je Kaćuša deminutiv.
Kaćuša ime devojke koja čezne za svojim voljenim koji je u vojsci. Ona izlazi na obalu reke i čezne za svojim dragim koji brani otadžbinu. Pesma će stići do njega na front, on će se vratiti kao pobednik, a devojka će ga do tada čekati.
I danas je velika dilema da li je Kaćuša zaista postojala. Većina misli da je reč bila o velikoj ljubavi autora pesme, iako je naravno moguće i da je ime izabrano sasvim slučano.
Muziku ove pesme je 1938. godine komponovao Matvei Vlanter dok je reči napisao Mihail Isakovski. Smatra se da su “Kaćušu” prvo pevale studentkinje ruske industrijske škole u Moskvi na ispraćaju vojnika na front tokom Drugog svetskog rata.
Zvanično, prvi put ju je izvela tada popularna pevačica Lidija Ruslanova i pesma je postala jedan od simbola otpora nacistima i borbe za slobodu u Drugom svetskom ratu.
Po zapisima istoričara ruski vojnici su se tokom krvavih borbi često hrabrili pevanjem ove pesme u kojoj se sadržala suština njihove borbe.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)