Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
Molitvu presvetoj Bogorodici koja se izgovara nedeljom, svaki vernik treba da zna.
Reči su jako moćne, veruje se da donosi mir, sreću i blagostanje u kuću.
Ovako ona glasi:
Možda vas zanima:
Moćna molitva za Veliki petak koju bi svaki pravi vernik trebalo danas da izgovori: Samo ako se na ovaj način pomolite, Bog će uslišiti vaše želje
Samo iskrena molitva iz srca je ona prava, a Gospodu bi trebalo ljudi i zahvaltiti za sve lepe stvari, kao i što ga mole za pomoć u nevolji.
MOLITVA KOJA DONOSI SREĆU U LJUBAVI: Ove reči donose mir, snagu i blagoslov u srcima zaljubljenih
Molitve u srcima zaljubljenih postaju svetionik koji ih vodi kroz radosti i tuge ljubavi
Možda vas zanima:
Moćna molitva za Veliki petak koju bi svaki pravi vernik trebalo danas da izgovori: Samo ako se na ovaj način pomolite, Bog će uslišiti vaše želje
Samo iskrena molitva iz srca je ona prava, a Gospodu bi trebalo ljudi i zahvaltiti za sve lepe stvari, kao i što ga mole za pomoć u nevolji.
MOLITVA KOJA DONOSI SREĆU U LJUBAVI: Ove reči donose mir, snagu i blagoslov u srcima zaljubljenih
Molitve u srcima zaljubljenih postaju svetionik koji ih vodi kroz radosti i tuge ljubavi
Možda vas zanima:
Moćna molitva za Veliki petak koju bi svaki pravi vernik trebalo danas da izgovori: Samo ako se na ovaj način pomolite, Bog će uslišiti vaše želje
Samo iskrena molitva iz srca je ona prava, a Gospodu bi trebalo ljudi i zahvaltiti za sve lepe stvari, kao i što ga mole za pomoć u nevolji.
MOLITVA KOJA DONOSI SREĆU U LJUBAVI: Ove reči donose mir, snagu i blagoslov u srcima zaljubljenih
Molitve u srcima zaljubljenih postaju svetionik koji ih vodi kroz radosti i tuge ljubavi
Prepuna milosti, Prečista Djevo Bogorodice, Majko milosrđa i čovekoljublja, veoma velika Nado i Uzdanje naše!
O, Majko Vozljubljenog, veoma željenog i iznad svake ljubavi uzvišenog Spasitelja Isusa Hrista, Čovekoljupca i Boga moga, Svetlosti pomračene duše moje!
K Tebi ja mnogogrešni i bez nade u drugoga prilazim, Izvore milosrđa i čovekoljublja. Pomiluj me, pomiluj me, vapijem k Tebi bolno, smiluj se na mene ranjenoga, među ljute razbojnike paloga, i sa haljinom u koju me obuče otac. Avaj meni koji ležim nag i bez učinjenih dobrih dela! Zasmrdeše i trunu rane moje od nerazumnog života moga.
Zaštitnice moja, Presveta Bogorodice, molim Te ponizno, pogledaj na mene milostivim okom Svojim, i ne prezri mene pomračenog i celog ukaljanog, svog u varljivu slast utopljenog, i u greh palog, bez nade da mogu sam da ustanem. Smiluj se na mene i pruži mi ruku pomoći, podigni me iz dubine grehova, o Radosti moja! Izvuci me, izbavi me od onih koji su me opkolili, i neka zasija svetlost lica Tvoga na slugu Tvoga. Spasi propalog, očisti nečistog, podigni u zlo palog, jer Ti sve možeš, jer si Majka Boga Koji može sve.
Izlij na mene milost srca Svoga, i daj i meni da imam srce milostivo. Tebe kao jedinu i istinitu nadu stekoh u životu svome.
Ne odbaci mene koji k Tebi prilazim, no pogledaj na tugu moju, Djevo Bogorodice!
Duševne želje moje i ove molitve primi i spasi me, Posrednice spasenja moga! Amin.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)