“Prag udovice”: Zaboravljen običaj da žena prvi put pređe kućni prag bosa nakon smrti muža
U selima zapadne Srbije, nakon sahrane muža, žena je prvi put izlazila iz kuće bosa, ćutke i bez pogleda unazad. Verovalo se da tako skida sa sebe žalost i čisti prag od tuge koja ne pripada njenoj duši.
U narodu se oduvek znalo: smrt ne ulazi samo u grob, već ostaje u kući, na stvarima, na pragu. U selima oko Užica, Požege i Prijepolja, vekovima se poštovao običaj poznat kao „prag udovice“. Kada žena ostane bez muža, prvi izlazak iz kuće – najčešće dan posle sahrane – obavljala je bosa, ćutke i s molitvom u srcu, jer se verovalo da time skida žalost sa sebe i ne prenosi je na decu i dom.
Prag kao granica svetova
Prag kuće je u srpskoj tradiciji višeslojni simbol:
- granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta,
- mesto gde se duše zadržavaju pre odlaska,
- tačka u kojoj ostaje ono što je neizgovoreno.
Zato se nikada nije gazio prag bez poštovanja, nije se sedelo na njemu, niti se razgovaralo naglas. A kada neko umre – prag postaje mesto gde žalost ostaje da čeka.
Kako izgleda običaj “praga udovice”
Dan nakon sahrane, žena:
- izlazi iz kuće bosa, najčešće ujutru,
- ne nosi ništa u rukama,
- ne okreće se,
- ne govori ni reč.
Prelazi prag levom nogom, a na desnu nogu vezuje tanak crveni konac – da je „duh tuge ne povuče natrag“. Taj konac se skida tek nakon 40 dana.
U nekim selima, uz prag se ostavi:
- kap rakije,
- parče hleba,
- ili grančica zdravca – za dušu umrlog.
Zašto bosa?
Bosonogost u ovom običaju ima pročišćavajuću simboliku:
- kontakt sa zemljom – kao povratak realnosti,
- znak skrušenosti i pokornosti,
- ali i akt odbacivanja tuge koju je pokojnik ostavio.
- Bosa noga na zemlji, verovalo se, izvlači iz tela ono što je nepotrebno – suze, misli, slabost.
- Žena koja ne pređe prag pravilno – nosi žalost godinama
- Ako žena zaboravi da ide bosa, ili pređe prag sa pogrešnim rečima, verovalo se da će:
- ostati „zavezana“ u prošlosti,
- imati „tešku kuću“,
- ili neće moći da „povuče decu napred“.
Zato su starije žene iz porodice obavezno podsećale mladu udovicu: – “Ne zaboravi prag. Bez praga – tuga se ne zna gde će.”
Gde se običaj i dalje pamti
U selima zapadne i jugozapadne Srbije – Zlakusa, Kosjerić, Pilatovići, Sirogojno – običaj se i dalje praktikuje, makar simbolično. Neke žene samo zastanu bosa na pragu, neke samo spuste ruku na zemlju – ali svest o „čišćenju bola“ kroz prag još uvek živi.
Udovička tišina kao čin snage
Običaj “praga udovice” nije čin patnje – to je ženski način da tugu pretvori u snagu. Tiho, bez krika, bez sveće, bez rituala koji iko drugi mora da vidi.
To je trenutak u kojem žena ostaje sama sa sobom, priznaje da je ostala – ali i da mora dalje.
Jer u narodu se zna:
“Ko bosa pređe prag tuge, lakše će naći put u svetlost.”
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Komentari(0)