Ko je bila Milka Grgurova-Aleksić: Prva srpska glumica i zaboravljena autorka memoara iz 19. veka
Dok se sećamo njenih uloga na sceni, gotovo niko ne zna da je Milka Grgurova ostavila i dragocene memoare – svedočanstvo o kulturi, društvu i borbi jedne žene u svetu umetnosti.
U istoriji srpskog glumišta, Milka Grgurova-Aleksić zauzima počasno mesto kao prva profesionalna srpska glumica, ali iza njene umetničke pojave krije se još jedna, gotovo nepoznata dimenzija – pisana reč. Njen memoarski zapis, u kom govori o životu, sceni, ljubavi i borbi da žena bude ravnopravna u patrijarhalnom društvu, danas gotovo niko ne spominje.
Život na sceni i van nje
Milka Grgurova rođena je 1840. godine u Vršcu, u vreme kada devojkama nije bilo dozvoljeno ni da se školuju, a kamoli da glume. Ipak, ona je već sa 18 godina stupila na scenu i vrlo brzo postala slavna širom tadašnje Srbije i Austro-Ugarske.
Njena interpretacija Kosovke devojke, Kneginje Milice, Ljubice u Sterijinoj „Kir Janji“, bila je toliko moćna da su joj čak i tadašnji protivnici pozorišta morali odati priznanje. Ali ono što se retko zna jeste da je, između putovanja, nastupa i surovog života umetnice, Milka vodila dnevnike i pisala beleške koje su kasnije sabrane u memoarski zapis.
Prva glumica koja je pisala o svom pozivu
Milka nije pisala fikciju, niti je želela da bude pesnikinja – njena snaga je bila u svedočenju. Pisala je o tome kako je bilo stajati pred publikom koja te ne priznaje jer si žena, o umoru, o tišini garderoba, o ljubavi prema pozorištu koje joj je bilo sve.
U njenim beleškama pronalazimo detalje o tadašnjem Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Temišvaru. Opisuje kako su publiku činili vojnici, trgovci, poneki profesor, kako su glumice spavale u gostionicama i putovale kolima danima, samo da bi igrale jedno veče.
Glas žene u vremenu kada se žene nisu čule
Milkin memoarski ton nije gork, ali jeste tužno realan. Pisana reč joj je služila da sačuva ono što nije mogla da izgovori. Kritike koje su je nazivale „neprikladnom“ samo zato što je žena na sceni, ili podsmesi jer je čitala knjige o filozofiji – sve je to opisivala s distancom, ali i odlučnošću.
Zanimljivo je da je Milka takođe pisala o nacionalnoj svesti, o značaju umetnosti u vaspitanju naroda, i o tome kako su glumci tada viđeni kao „društveni ispadnici“, dok su istovremeno učili publiku patriotizmu i dostojanstvu.
Zašto je njeno pisanje zaboravljeno?
Iako su memoari Milke Grgurove-Aleksić sačuvani, oni nikada nisu ušli u školsku lektiru, ni u šire javno pamćenje. Delom zato što nije bila „klasičan pisac“, a delom jer je žensko pismo u tom periodu često ostajalo u fiokama.
Njoj je, uprkos slavi, nedostajala književna mreža koja bi sačuvala i promovisala njeno pisanje. Umesto toga, pamti se samo njen glas sa scene, dok je njen pisani glas ostao u senci.
Vreme da se Milka čuje ponovo
Milka Grgurova-Aleksić nije bila samo glumica. Bila je hrabra žena koja je koračala prva, u društvu koje joj to nije dozvoljavalo. Bila je umetnica koja je znala da gluma nije samo aplauz, već i odgovornost. I bila je pisac – hroničar jedne epohe, jednog pozorišta i jednog unutrašnjeg sveta.
Danas, kada sve češće govorimo o ženskom glasu u književnosti i kulturi, nema boljeg trenutka da vratimo Milku u naše čitaonice, biblioteke i sećanja.
Dvoboji u Beogradu: Kada su čast i ljubav odlučivane pištoljem
U 19. i početkom 20. veka Beograd nije bio samo centar politike i trgovine, već i mesto gde su se sporovi često rešavali – dvobojem. Iako zvuči kao scena iz romana, dvoboji su zaista bili prisutni u srpskom društvu, naročito među oficirima, političarima i uglednim građanima.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
OVAJ SRBIN JE IZAZVAO RAT U KOJEM JE POGINULO 18 MILIONA LJUDI I SRUŠIO SRPSKU DINASTIJU: Streljali su ga sami Srbi
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Komentari(0)