Iznad Negotinske krajine, na uzvišenju sa pogledom na beskrajne čokote, nalazi se kameni krst oko kojeg se i danas okupljaju vinogradari pred prolećne radove
Na nekoliko kilometara od centra Negotina, iznad sela Bukovo, nalazi se Golo brdo – brežuljak na čijem vrhu stoji kamen-kameniti krst, postavljen krajem 19. veka, kao znak zahvalnosti i molitve za rodnu godinu. Odatle se vidi ceo vinorodni kraj – dolina Timoka, Bukovski vinogradi, pa čak i obrisi Bugarske.
Ono što ovaj krst izdvaja nije samo pogled, već i običaj koji je preživeo sve režime, ratove i zaborave: blagosiljanje loze, koje se održava svake godine krajem februara ili početkom marta, pred prvu rezidbu.
Običaj sa mirisom vina i tamjana
Možda vas zanima:
Selo Rajac kod Negotina: Jedino mesto u Srbiji gde su vinske podrume zidali pre kuća
U selu gde je vino bilo važnije od krova nad glavom, i danas stoje kameni podrumi iz 18. veka – podignuti pre nego što su meštani zidali sopstvene domove
Selo Stanišinci – jedino selo u Srbiji gde se i danas priča vlaški jezik
Mesto gde se tradicija, jezik i kultura vekovima prenose s kolena na koleno
Možda vas zanima:
Selo Rajac kod Negotina: Jedino mesto u Srbiji gde su vinske podrume zidali pre kuća
U selu gde je vino bilo važnije od krova nad glavom, i danas stoje kameni podrumi iz 18. veka – podignuti pre nego što su meštani zidali sopstvene domove
Selo Stanišinci – jedino selo u Srbiji gde se i danas priča vlaški jezik
Mesto gde se tradicija, jezik i kultura vekovima prenose s kolena na koleno
Možda vas zanima:
Selo Rajac kod Negotina: Jedino mesto u Srbiji gde su vinske podrume zidali pre kuća
U selu gde je vino bilo važnije od krova nad glavom, i danas stoje kameni podrumi iz 18. veka – podignuti pre nego što su meštani zidali sopstvene domove
Selo Stanišinci – jedino selo u Srbiji gde se i danas priča vlaški jezik
Mesto gde se tradicija, jezik i kultura vekovima prenose s kolena na koleno
Na dan obeležavanja, meštani i vinogradari iz cele okoline okupljaju se oko krsta. Donose vino, sveće, grančice loze i pogače. Sveštenik iz Bukova ili Negotina služi molitvu za blagoslov roda, a zatim se simbolično oreže loza i pokropi vinom.
– Ovo radimo da bi godina bila plodna, da loza ne oboli i da bude zdrav rod, kaže lokalni vinogradar Mića, koji svake godine donosi i vino od svoje tamjanike.
Vinogradi koji ne trpe brzinu
Bukovski vinogradi su poznati po autohtonim sortama: tamjanici, prokupcu, bagrini i začinki. Neke čokote su stare i po 60–70 godina. Sve se radi ručno – od vezivanja, preko okopavanja, do berbe. Vino iz ovog kraja ima specifičan karakter, jer potiče sa sunčanih, ali vetrovitih padina, sa dosta kamena i malo vlage.
Upravo zato se veruje da blagoslov loze nije samo običaj, već i način da se pomiri rad čoveka i snaga prirode.
Kako doći i kad posetiti?
Do Golog brda vodi makadamski put iz sela Bukovo, a do vrha se dolazi laganom šetnjom (oko 20 minuta hoda). Najlepši period za posetu je u rano proleće i početkom jeseni, kada je nebo čisto, a vinogradi u punoj boji.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Komentari(0)