Iznad Negotinske krajine, na uzvišenju sa pogledom na beskrajne čokote, nalazi se kameni krst oko kojeg se i danas okupljaju vinogradari pred prolećne radove
Na nekoliko kilometara od centra Negotina, iznad sela Bukovo, nalazi se Golo brdo – brežuljak na čijem vrhu stoji kamen-kameniti krst, postavljen krajem 19. veka, kao znak zahvalnosti i molitve za rodnu godinu. Odatle se vidi ceo vinorodni kraj – dolina Timoka, Bukovski vinogradi, pa čak i obrisi Bugarske.
Ono što ovaj krst izdvaja nije samo pogled, već i običaj koji je preživeo sve režime, ratove i zaborave: blagosiljanje loze, koje se održava svake godine krajem februara ili početkom marta, pred prvu rezidbu.
Običaj sa mirisom vina i tamjana
Možda vas zanima:
Selo Stanišinci – jedino selo u Srbiji gde se i danas priča vlaški jezik
Mesto gde se tradicija, jezik i kultura vekovima prenose s kolena na koleno
DVA PUTA RUŠEN I OBNAVLJAN Manastir u blizini Negotina krije neobične priče: U sve je umešan Miloš Obrenović, a čak ima i svoju vinariju (FOTO)
Pisanih spomenika o osnivaču ili ktitoru, kao i o vremenu nastanka manastira, gotovo i da nema. Postoji samo nekoliko predanja o tome.
Možda vas zanima:
Selo Stanišinci – jedino selo u Srbiji gde se i danas priča vlaški jezik
Mesto gde se tradicija, jezik i kultura vekovima prenose s kolena na koleno
DVA PUTA RUŠEN I OBNAVLJAN Manastir u blizini Negotina krije neobične priče: U sve je umešan Miloš Obrenović, a čak ima i svoju vinariju (FOTO)
Pisanih spomenika o osnivaču ili ktitoru, kao i o vremenu nastanka manastira, gotovo i da nema. Postoji samo nekoliko predanja o tome.
Možda vas zanima:
Selo Stanišinci – jedino selo u Srbiji gde se i danas priča vlaški jezik
Mesto gde se tradicija, jezik i kultura vekovima prenose s kolena na koleno
DVA PUTA RUŠEN I OBNAVLJAN Manastir u blizini Negotina krije neobične priče: U sve je umešan Miloš Obrenović, a čak ima i svoju vinariju (FOTO)
Pisanih spomenika o osnivaču ili ktitoru, kao i o vremenu nastanka manastira, gotovo i da nema. Postoji samo nekoliko predanja o tome.
Na dan obeležavanja, meštani i vinogradari iz cele okoline okupljaju se oko krsta. Donose vino, sveće, grančice loze i pogače. Sveštenik iz Bukova ili Negotina služi molitvu za blagoslov roda, a zatim se simbolično oreže loza i pokropi vinom.
– Ovo radimo da bi godina bila plodna, da loza ne oboli i da bude zdrav rod, kaže lokalni vinogradar Mića, koji svake godine donosi i vino od svoje tamjanike.
Vinogradi koji ne trpe brzinu
Bukovski vinogradi su poznati po autohtonim sortama: tamjanici, prokupcu, bagrini i začinki. Neke čokote su stare i po 60–70 godina. Sve se radi ručno – od vezivanja, preko okopavanja, do berbe. Vino iz ovog kraja ima specifičan karakter, jer potiče sa sunčanih, ali vetrovitih padina, sa dosta kamena i malo vlage.
Upravo zato se veruje da blagoslov loze nije samo običaj, već i način da se pomiri rad čoveka i snaga prirode.
Kako doći i kad posetiti?
Do Golog brda vodi makadamski put iz sela Bukovo, a do vrha se dolazi laganom šetnjom (oko 20 minuta hoda). Najlepši period za posetu je u rano proleće i početkom jeseni, kada je nebo čisto, a vinogradi u punoj boji.
ZABORAVLJENA VEROVANJA O SLEPOM MIŠU: Zašto je ova životinja imala dvostruku simboliku u Srbiji?
Slepi miš je u srpskoj narodnoj tradiciji imao neobičnu i složenu simboliku, često bivajući predmetom kontradiktornih verovanja i priča. Dok su ga neki smatrali nosiocem sreće i zaštitnikom doma, drugi su ga povezivali sa mračnim silama i opasnostima.
STARE SRPSKE PESME ZA USPAVLJIVANJE DECE: Koja su bila skrivena značenja narodnih uspavanki?
Srpske uspavanke nisu bile samo način da se dete umiri i uspava, već su često nosile duboku simboliku, skrivene poruke i značajne životne lekcije utkane u svoje nežne melodije i reči.
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
ZAŠTO SE STARI SRBI PLAŠILI PONOĆI: Verovanja o magijskim moćima sredine noći
Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
TAJNE STARE VODENICE: Kako su srpski mlinari čuvali mistične običaje i verovanja?
Stare vodenice zauzimale su važno mesto u srpskom narodnom životu, ali nisu bile samo mesta gde se mlelo žito. One su često bile povezane sa brojnim mističnim verovanjima, ritualima i legendama koje su prenošene generacijama mlinara, čineći ih misterioznim i važnim delom narodne tradicije.
Komentari(0)