U ovom selu kod Valjeva čvarci se kuvaju 8 sati, a svaka nit se izvlači ručno – bez prese, bez žurbe, i bez kompromisa
U selu Gornja Toplica, nadomak Valjeva, još uvek postoji nekoliko domaćinstava koja se ozbiljno bave pravljenjem duvan čvaraka – onih pravih, tamnih, hrskavih, „kao konac iz ruke“. Iako ih danas mnogi prodaju pod tim imenom, malo ko zna kako zapravo izgleda proces koji traje čitav dan, i zahteva strpljenje, preciznost i iskustvo.
Na kazanu, pod vedrim nebom
Pravi duvan čvarci se kuvaju u velikom kazanima, na otvorenom, uz neprekidno mešanje i skidanje pene. Samo topljenje traje oko 3–4 sata, a onda kreće najvažniji deo – ručna obrada, kada se mast pažljivo odvaja, a sitni komadi mesa i kožice mešaju i „duvane“ drvenim kašikama dok se ne pretvore u tanke, zlatnosmeđe niti.
Možda vas zanima:
Nekada hrana za sirotinju, a danas delikates koji se kupuje na grame: Paprena cena čvaraka u Srbiji, kilogram košta skoro 2.000 dinara
Prethodnih meseci sve je poksupelo, ali visoko na listi namirnca sa novim paprenim cenama jeste svinjska mast, a samim tim i čvarci.
NAMAZ OD SVINJSKIH BOMBONA Kako se sprema pašteta od čvaraka
Znamo da nisu baš najzdraviji, ali ne možemo da im odolimo.
Možda vas zanima:
Nekada hrana za sirotinju, a danas delikates koji se kupuje na grame: Paprena cena čvaraka u Srbiji, kilogram košta skoro 2.000 dinara
Prethodnih meseci sve je poksupelo, ali visoko na listi namirnca sa novim paprenim cenama jeste svinjska mast, a samim tim i čvarci.
NAMAZ OD SVINJSKIH BOMBONA Kako se sprema pašteta od čvaraka
Znamo da nisu baš najzdraviji, ali ne možemo da im odolimo.
Možda vas zanima:
Nekada hrana za sirotinju, a danas delikates koji se kupuje na grame: Paprena cena čvaraka u Srbiji, kilogram košta skoro 2.000 dinara
Prethodnih meseci sve je poksupelo, ali visoko na listi namirnca sa novim paprenim cenama jeste svinjska mast, a samim tim i čvarci.
NAMAZ OD SVINJSKIH BOMBONA Kako se sprema pašteta od čvaraka
Znamo da nisu baš najzdraviji, ali ne možemo da im odolimo.
– Nema prese. Sve se radi na vatri, i moraš da osetiš kada su gotovi – u nosu, ne na satu, kaže domaćin Živorad, čija porodica čuva recept već četiri generacije.
Ukus koji ne laže
Duvan čvarci iz ovog kraja su slani taman koliko treba, nikada gorki, niti žilavi. Imaju karakterističnu teksturu – kad ih pritisnete, škripnu pod prstima. Iako ih je nekada jelo samo domaćinstvo, danas se šalju i po Evropi – najčešće u Švajcarsku i Nemačku, gde ih naručuju ljudi poreklom iz Srbije koji znaju razliku između pravih i „market“ verzija.
Zanat koji izumire – ali ne bez borbe
Zbog dužine procesa i male isplativosti, sve je manje onih koji se ozbiljno bave ovim zanatom. Mlađe generacije ne prepoznaju potencijal – ali zato turisti i gurmani dolaze sve češće. Tokom zimskih meseci, Gornja Toplica postaje destinacija za ljubitelje autentične hrane, a pojedine porodice organizuju i radionice pravljenja čvaraka za goste.
"DVADESET GODINA ČEKAM OVO": Tajna sa snimanja MARATONACA otkriva istinu o odnosu Bate Stojkovića i Paje Vuisića
Za vreme snimanja legendarnog filma "Maratonci trče počasni krug" odigrala se smešna epizoda iza kampera. Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Komentari(0)