Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Rođen 1877. godine, a preminuo 1944, Vojislav Ilić Mlađi je bio pesnik, prozni pisac, esejista i akademik. Iako je njegovo ime često brkano sa slavnim pesnikom Vojislavom Ilićem (1857–1894), njih dvojica nisu bili u srodstvu. Međutim, i mlađi Vojislav je ostavio dubok trag, naročito kroz patriotsku i seosku liriku.
Poezija o Šumadiji – priroda kao svetinja
Posebno se ističe njegov zbir stihova o Šumadiji, selima, litijama, vašarima i svakodnevici srpskog sela. Pesme poput „U dolini Gruže“, „Zemlja naših dedova“ i „Na Miholjskoj litiji“ pune su slike:
Možda vas zanima:
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
Možda vas zanima:
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
crkvenih zvona u jesenjem sumraku
mirisa suvih šljiva i svežeg hleba
tihe tuge zbog odlaska mladića u rat
snage narodne vere u bolje sutra
Njegovi stihovi nisu patetični, već realistični i dirljivo jednostavni, puni ljubavi prema zemlji i ljudima.
„Gde su ruke, oru, sede, / gde su noge, idu, kose, / gde sve miriše na žulj, / al’ i na molitvu posnu.“
(iz neobjavljene pesme „Šumadijska“)
Veza sa Topolom, Gružom i Levčom
Vojislav Ilić Mlađi je često boravio i pisao o mestima u srcu Srbije: Topoli, Gornjem Milanovcu, Kniću. Bio je fasciniran kombinacijom narodnog običaja i religijskog osećanja, pa su njegove pesme često vezane za crkvene praznike, zadušnice, vašare i svadbe.
Zbirka pesama „Naš narod i naša zemlja“, objavljena 1933. godine, danas se teško nalazi u knjižarama, ali je dostupna u Narodnoj biblioteci Srbije i na digitalnim platformama.
Zaboravljena inspiracija
Iako je bio član Srpske kraljevske akademije i jedan od važnijih pesnika svog vremena, danas se Vojislav Ilić Mlađi retko pominje u školskim programima. Njegova poezija može biti izuzetna inspiracija za razumevanje Srbije između dva rata, naročito u literarnoj obradi sela, vere i narodne duše.
Njegova dela zaslužuju ponovnu pažnju, kako u obrazovnom sistemu, tako i u savremenim interpretacijama – jer se u njima nalazi autentičan zapis o duhovnom pejzažu Srbije.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Komentari(0)