Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Rođen 1877. godine, a preminuo 1944, Vojislav Ilić Mlađi je bio pesnik, prozni pisac, esejista i akademik. Iako je njegovo ime često brkano sa slavnim pesnikom Vojislavom Ilićem (1857–1894), njih dvojica nisu bili u srodstvu. Međutim, i mlađi Vojislav je ostavio dubok trag, naročito kroz patriotsku i seosku liriku.
Poezija o Šumadiji – priroda kao svetinja
Posebno se ističe njegov zbir stihova o Šumadiji, selima, litijama, vašarima i svakodnevici srpskog sela. Pesme poput „U dolini Gruže“, „Zemlja naših dedova“ i „Na Miholjskoj litiji“ pune su slike:
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
crkvenih zvona u jesenjem sumraku
mirisa suvih šljiva i svežeg hleba
tihe tuge zbog odlaska mladića u rat
snage narodne vere u bolje sutra
Njegovi stihovi nisu patetični, već realistični i dirljivo jednostavni, puni ljubavi prema zemlji i ljudima.
„Gde su ruke, oru, sede, / gde su noge, idu, kose, / gde sve miriše na žulj, / al’ i na molitvu posnu.“
(iz neobjavljene pesme „Šumadijska“)
Veza sa Topolom, Gružom i Levčom
Vojislav Ilić Mlađi je često boravio i pisao o mestima u srcu Srbije: Topoli, Gornjem Milanovcu, Kniću. Bio je fasciniran kombinacijom narodnog običaja i religijskog osećanja, pa su njegove pesme često vezane za crkvene praznike, zadušnice, vašare i svadbe.
Zbirka pesama „Naš narod i naša zemlja“, objavljena 1933. godine, danas se teško nalazi u knjižarama, ali je dostupna u Narodnoj biblioteci Srbije i na digitalnim platformama.
Zaboravljena inspiracija
Iako je bio član Srpske kraljevske akademije i jedan od važnijih pesnika svog vremena, danas se Vojislav Ilić Mlađi retko pominje u školskim programima. Njegova poezija može biti izuzetna inspiracija za razumevanje Srbije između dva rata, naročito u literarnoj obradi sela, vere i narodne duše.
Njegova dela zaslužuju ponovnu pažnju, kako u obrazovnom sistemu, tako i u savremenim interpretacijama – jer se u njima nalazi autentičan zapis o duhovnom pejzažu Srbije.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)