Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Između Žagubice i Petrovca na Mlavi, zaklonjen gustim šumama i stijenama Gornjačke klisure, nalazi se manastir Gornjak – tiho mesto vere, ali i jedno od najvažnijih duhovnih središta u istoriji srpskog pravoslavlja. Ono što ovaj manastir čini posebnim je isposnica isklesana u steni, za koju se veruje da ju je koristio Sveti Grigorije Sinait, začetnik isihazma na srpskim prostorima.
🏞️ Manastir u kamenu i tišini
Manastir Gornjak sagrađen je u 14. veku, za vreme kneza Lazara, a podigao ga je monah Grigorije iz Svete Gore, poznat po tome što je širio isihazam – pravac u pravoslavlju zasnovan na unutrašnjoj molitvi i tišini. Veruje se da je Grigorije Sinait boravio u Gornjačkoj klisuri i da je u obližnjoj steni živeo kao isposnik, moleći se u samoći i tišini.
Isposnica se i danas nalazi iznad samog manastira – isklesana u litici, tesna i skromna, ali s neverovatnim mirom koji zrači i vekovima kasnije. Nema ukrasa, nema komfora – samo kameni pod, urezani krst i prirodno svetlo koje ulazi kroz uski otvor.
Shutterstock
🧘♂️ Šta je isihazam i zašto je važan?
Isihazam je duhovna praksa koja podrazumeva neprekidnu unutrašnju molitvu, najčešće poznatu kao "Isusova molitva" („Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog“). Grigorije Sinait je ovu praksu doneo iz Svete Gore u Srbiju i ona je ostavila snažan trag na srpsko monaštvo, naročito u manastirima poput Gornjaka i Ravanice.
Ovaj način molitve je zahtevao potpuno povlačenje iz spoljašnjeg sveta, što je isposnicu činilo idealnim mestom – tihim, samotnim i okrenutim ka nebu.
✝️ Duša pravoslavne klisure
Gornjak je i danas aktivan manastir, u kome živi bratstvo koje čuva drevnu tradiciju. Manastirska crkva posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice i ukrašena je freskama iz kasnijih perioda, ali mir, tišina i priroda – to je ono što najviše ostaje u pamćenju posetilaca.
Isposnica se može obići uz malo penjanja, a pogled koji se pruža sa stene dodatno pojačava duhovni doživljaj. Veruje se da oni koji se popnu do nje sa iskrenom namerom, osećaju neobičan mir i unutrašnje olakšanje.
🚗 Kako stići?
Manastir se nalazi uz regionalni put Petrovac na Mlavi – Žagubica, oko 12 km od Petrovca. Do isposnice se može stići stazom koja kreće iz dvorišta manastira, uz strmiji uspon kroz šumu, koji traje oko 15–20 minuta.
📌 Zašto treba da posetite Gornjak?
- Da osetite duhovni mir autentične isposnice iz 14. veka
- Da upoznate mesto gde je počela tradicija isihazma u Srbiji
- Da spojite veru, prirodu i istoriju u jedinstvenoj poseti
- Da iskusite snagu tišine u svetu koji ne prestaje da govori
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)