Gde vreme stoji, a orasi rađaju: Vekovni gaj na obroncima Divčibara koji i dalje daje plodove
Na samo nekoliko kilometara od Kosjerića, skriven među brdima i maglom, postoji gaj oraha za koji meštani tvrde da je star više od tri veka. I što je najneverovatnije – drveće još uvek rađa.
Na obroncima između sela Mionica i Skakavci, nalazi se pravougaona parcela sa oko 40 stabala oraha, impozantnih dimenzija, za koje lokalni šumari i starosedeoci veruju da potiču s kraja 17. ili početka 18. veka. Ovaj gaj nije slučajna šuma, već veštački zasađena i negovana plantaža, koju su, prema predanju, sadili kaluđeri iz manastira Ćelije.
Drvo koje prkosi vekovima
Možda vas zanima:
Vodopad Skakalo kod Kosjerića: Spektakularna prirodna lepota sakrivena bez putokaza
Na samo desetak kilometara od Kosjerića nalazi se jedan od najlepših vodopada zapadne Srbije – ali ga turisti gotovo nikada ne posete, jer do njega ne vodi nijedna tabla.
ORAH Ukusan plod koji treba konzumirati da pucamo od zdravlja
Orah (Juglans regia) je drvo koje uspeva u Srbiji i ima mnoge koristi za naš organizam. Zeleni orasi u narodu se zovu „vlažnim“ orasima, zbog nerazvijene ljuske oraha i jezgra ploda koji su u tom stadijumu lepljivi i puni soka, poznati su kao dobar izvor joda.
Možda vas zanima:
Vodopad Skakalo kod Kosjerića: Spektakularna prirodna lepota sakrivena bez putokaza
Na samo desetak kilometara od Kosjerića nalazi se jedan od najlepših vodopada zapadne Srbije – ali ga turisti gotovo nikada ne posete, jer do njega ne vodi nijedna tabla.
ORAH Ukusan plod koji treba konzumirati da pucamo od zdravlja
Orah (Juglans regia) je drvo koje uspeva u Srbiji i ima mnoge koristi za naš organizam. Zeleni orasi u narodu se zovu „vlažnim“ orasima, zbog nerazvijene ljuske oraha i jezgra ploda koji su u tom stadijumu lepljivi i puni soka, poznati su kao dobar izvor joda.
Možda vas zanima:
Vodopad Skakalo kod Kosjerića: Spektakularna prirodna lepota sakrivena bez putokaza
Na samo desetak kilometara od Kosjerića nalazi se jedan od najlepših vodopada zapadne Srbije – ali ga turisti gotovo nikada ne posete, jer do njega ne vodi nijedna tabla.
ORAH Ukusan plod koji treba konzumirati da pucamo od zdravlja
Orah (Juglans regia) je drvo koje uspeva u Srbiji i ima mnoge koristi za naš organizam. Zeleni orasi u narodu se zovu „vlažnim“ orasima, zbog nerazvijene ljuske oraha i jezgra ploda koji su u tom stadijumu lepljivi i puni soka, poznati su kao dobar izvor joda.
Neka stabla su visoka i preko 20 metara, sa obimom debla većim od 3 metra. Kora je siva, izbrazdana, a krošnje široke poput kišobrana. Iako su prošla kroz mrazeve, suše i ratove, drveće i dalje rađa plodove – sitnije, ali izuzetno ukusne i mirisne orahe, koji se lokalno zovu "kaluđerski".
– Moj deda ih nije sadio, a ni njegov deda. A orasi su svake godine tu. Po tome znaš koliko su stari, priča Radosav, čuvar ovog gaja koji živi u blizini.
Zaboravljeno blago bez turističke table
Na ovom mestu nema info-tabli, nema uređene staze, ni oznake da ste došli do nečeg posebnog. A trebalo bi. Jer ovakav živi botanički spomenik postoji na samo nekoliko mesta u Evropi. Orah obično ne živi više od 150 godina – a ovde su, izgleda, pronašli eliksir opstanka.
Zašto vredi posetiti?
Gaj je bajkovit u svako doba godine. Na jesen, zlatno lišće i miris oraha pretvaraju ovo mesto u prirodni hram tišine. U proleće, bela cvetanja mirišu na detinjstvo. Ljubitelji prirode, fotografi i šetači koji su ovde slučajno naišli – više se nikada nisu vraćali prazni.
Potencijal za zaštićeno prirodno dobro
Lokalne inicijative pokušavaju da ovaj gaj dobije status spomenika prirode, kako bi se očuvala i njegova priča, ali i genetski potencijal starih sorti oraha koje su danas gotovo nestale iz komercijalnog uzgoja.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)