Gde vreme stoji, a orasi rađaju: Vekovni gaj na obroncima Divčibara koji i dalje daje plodove
Na samo nekoliko kilometara od Kosjerića, skriven među brdima i maglom, postoji gaj oraha za koji meštani tvrde da je star više od tri veka. I što je najneverovatnije – drveće još uvek rađa.
Na obroncima između sela Mionica i Skakavci, nalazi se pravougaona parcela sa oko 40 stabala oraha, impozantnih dimenzija, za koje lokalni šumari i starosedeoci veruju da potiču s kraja 17. ili početka 18. veka. Ovaj gaj nije slučajna šuma, već veštački zasađena i negovana plantaža, koju su, prema predanju, sadili kaluđeri iz manastira Ćelije.
Drvo koje prkosi vekovima
Možda vas zanima:
Veliki beli krug, a u njemu sunce: Neobičan prizor na nebu iznad Kosjerića, meštanin Milan sve zabeležio kamerom
Sunčani dani na nebu iznad Kosjerića, kako kažu meštani, ostavili su iza sebe neobičan trag. Naime, oko suncu su primetili neverovatan krug koji je bio praćen duginim bojama.
Čudo prirode kod Kosjerića: Misteriozna pojava na travi javlja se svakog proleća, meštani ih nazivaju Majdanski krugovi a neki veruju da tu vile igraju kolo
Da priroda zaista čini prava čuda pokazuje i jedan primer iz okoline Kosjerića. Visoke temperature u februaru izmamile su različite biljne vrste i ubrzale njihovu vegetaciju, a na livadama u selu Suvo Vrelo kod Kosjerića pojavili su se neobični prstenovi, koje meštani ovog kraja zovu „majdanski krugovi”. Za njih to nije ništa novo, složni su da tu postoje oduvek ali zašto i kako nastaju niko ne zna.
Možda vas zanima:
Veliki beli krug, a u njemu sunce: Neobičan prizor na nebu iznad Kosjerića, meštanin Milan sve zabeležio kamerom
Sunčani dani na nebu iznad Kosjerića, kako kažu meštani, ostavili su iza sebe neobičan trag. Naime, oko suncu su primetili neverovatan krug koji je bio praćen duginim bojama.
Čudo prirode kod Kosjerića: Misteriozna pojava na travi javlja se svakog proleća, meštani ih nazivaju Majdanski krugovi a neki veruju da tu vile igraju kolo
Da priroda zaista čini prava čuda pokazuje i jedan primer iz okoline Kosjerića. Visoke temperature u februaru izmamile su različite biljne vrste i ubrzale njihovu vegetaciju, a na livadama u selu Suvo Vrelo kod Kosjerića pojavili su se neobični prstenovi, koje meštani ovog kraja zovu „majdanski krugovi”. Za njih to nije ništa novo, složni su da tu postoje oduvek ali zašto i kako nastaju niko ne zna.
Možda vas zanima:
Veliki beli krug, a u njemu sunce: Neobičan prizor na nebu iznad Kosjerića, meštanin Milan sve zabeležio kamerom
Sunčani dani na nebu iznad Kosjerića, kako kažu meštani, ostavili su iza sebe neobičan trag. Naime, oko suncu su primetili neverovatan krug koji je bio praćen duginim bojama.
Čudo prirode kod Kosjerića: Misteriozna pojava na travi javlja se svakog proleća, meštani ih nazivaju Majdanski krugovi a neki veruju da tu vile igraju kolo
Da priroda zaista čini prava čuda pokazuje i jedan primer iz okoline Kosjerića. Visoke temperature u februaru izmamile su različite biljne vrste i ubrzale njihovu vegetaciju, a na livadama u selu Suvo Vrelo kod Kosjerića pojavili su se neobični prstenovi, koje meštani ovog kraja zovu „majdanski krugovi”. Za njih to nije ništa novo, složni su da tu postoje oduvek ali zašto i kako nastaju niko ne zna.
Neka stabla su visoka i preko 20 metara, sa obimom debla većim od 3 metra. Kora je siva, izbrazdana, a krošnje široke poput kišobrana. Iako su prošla kroz mrazeve, suše i ratove, drveće i dalje rađa plodove – sitnije, ali izuzetno ukusne i mirisne orahe, koji se lokalno zovu "kaluđerski".
– Moj deda ih nije sadio, a ni njegov deda. A orasi su svake godine tu. Po tome znaš koliko su stari, priča Radosav, čuvar ovog gaja koji živi u blizini.
Zaboravljeno blago bez turističke table
Na ovom mestu nema info-tabli, nema uređene staze, ni oznake da ste došli do nečeg posebnog. A trebalo bi. Jer ovakav živi botanički spomenik postoji na samo nekoliko mesta u Evropi. Orah obično ne živi više od 150 godina – a ovde su, izgleda, pronašli eliksir opstanka.
Zašto vredi posetiti?
Gaj je bajkovit u svako doba godine. Na jesen, zlatno lišće i miris oraha pretvaraju ovo mesto u prirodni hram tišine. U proleće, bela cvetanja mirišu na detinjstvo. Ljubitelji prirode, fotografi i šetači koji su ovde slučajno naišli – više se nikada nisu vraćali prazni.
Potencijal za zaštićeno prirodno dobro
Lokalne inicijative pokušavaju da ovaj gaj dobije status spomenika prirode, kako bi se očuvala i njegova priča, ali i genetski potencijal starih sorti oraha koje su danas gotovo nestale iz komercijalnog uzgoja.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)