Gde vreme stoji, a orasi rađaju: Vekovni gaj na obroncima Divčibara koji i dalje daje plodove
Na samo nekoliko kilometara od Kosjerića, skriven među brdima i maglom, postoji gaj oraha za koji meštani tvrde da je star više od tri veka. I što je najneverovatnije – drveće još uvek rađa.
Na obroncima između sela Mionica i Skakavci, nalazi se pravougaona parcela sa oko 40 stabala oraha, impozantnih dimenzija, za koje lokalni šumari i starosedeoci veruju da potiču s kraja 17. ili početka 18. veka. Ovaj gaj nije slučajna šuma, već veštački zasađena i negovana plantaža, koju su, prema predanju, sadili kaluđeri iz manastira Ćelije.
Drvo koje prkosi vekovima
Možda vas zanima:
Vodopad Skakalo kod Kosjerića: Spektakularna prirodna lepota sakrivena bez putokaza
Na samo desetak kilometara od Kosjerića nalazi se jedan od najlepših vodopada zapadne Srbije – ali ga turisti gotovo nikada ne posete, jer do njega ne vodi nijedna tabla.
ORAH Ukusan plod koji treba konzumirati da pucamo od zdravlja
Orah (Juglans regia) je drvo koje uspeva u Srbiji i ima mnoge koristi za naš organizam. Zeleni orasi u narodu se zovu „vlažnim“ orasima, zbog nerazvijene ljuske oraha i jezgra ploda koji su u tom stadijumu lepljivi i puni soka, poznati su kao dobar izvor joda.
Možda vas zanima:
Vodopad Skakalo kod Kosjerića: Spektakularna prirodna lepota sakrivena bez putokaza
Na samo desetak kilometara od Kosjerića nalazi se jedan od najlepših vodopada zapadne Srbije – ali ga turisti gotovo nikada ne posete, jer do njega ne vodi nijedna tabla.
ORAH Ukusan plod koji treba konzumirati da pucamo od zdravlja
Orah (Juglans regia) je drvo koje uspeva u Srbiji i ima mnoge koristi za naš organizam. Zeleni orasi u narodu se zovu „vlažnim“ orasima, zbog nerazvijene ljuske oraha i jezgra ploda koji su u tom stadijumu lepljivi i puni soka, poznati su kao dobar izvor joda.
Možda vas zanima:
Vodopad Skakalo kod Kosjerića: Spektakularna prirodna lepota sakrivena bez putokaza
Na samo desetak kilometara od Kosjerića nalazi se jedan od najlepših vodopada zapadne Srbije – ali ga turisti gotovo nikada ne posete, jer do njega ne vodi nijedna tabla.
ORAH Ukusan plod koji treba konzumirati da pucamo od zdravlja
Orah (Juglans regia) je drvo koje uspeva u Srbiji i ima mnoge koristi za naš organizam. Zeleni orasi u narodu se zovu „vlažnim“ orasima, zbog nerazvijene ljuske oraha i jezgra ploda koji su u tom stadijumu lepljivi i puni soka, poznati su kao dobar izvor joda.
Neka stabla su visoka i preko 20 metara, sa obimom debla većim od 3 metra. Kora je siva, izbrazdana, a krošnje široke poput kišobrana. Iako su prošla kroz mrazeve, suše i ratove, drveće i dalje rađa plodove – sitnije, ali izuzetno ukusne i mirisne orahe, koji se lokalno zovu "kaluđerski".
– Moj deda ih nije sadio, a ni njegov deda. A orasi su svake godine tu. Po tome znaš koliko su stari, priča Radosav, čuvar ovog gaja koji živi u blizini.
Zaboravljeno blago bez turističke table
Na ovom mestu nema info-tabli, nema uređene staze, ni oznake da ste došli do nečeg posebnog. A trebalo bi. Jer ovakav živi botanički spomenik postoji na samo nekoliko mesta u Evropi. Orah obično ne živi više od 150 godina – a ovde su, izgleda, pronašli eliksir opstanka.
Zašto vredi posetiti?
Gaj je bajkovit u svako doba godine. Na jesen, zlatno lišće i miris oraha pretvaraju ovo mesto u prirodni hram tišine. U proleće, bela cvetanja mirišu na detinjstvo. Ljubitelji prirode, fotografi i šetači koji su ovde slučajno naišli – više se nikada nisu vraćali prazni.
Potencijal za zaštićeno prirodno dobro
Lokalne inicijative pokušavaju da ovaj gaj dobije status spomenika prirode, kako bi se očuvala i njegova priča, ali i genetski potencijal starih sorti oraha koje su danas gotovo nestale iz komercijalnog uzgoja.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)