Iako ga mnogi praktikuju, malo ko zna kako je uopšte nastao ovaj stari običaj i šta zapravo znači.
Prosipanje ili prolivanje vode je stari srpski narodni običaj i prema verovanju kod Srba, donosi sreću. Kada neko prospe vodu za vama sigurno je da vam želi sreću, bilo šta da je u pitanju, a da vam je važno.
Etnolozi smatraju da prolivena, odnosno tekuća voda simbolizuje pokretnost, lakoću pokreta, da ne zastaje i ne zapinje, te da se propisanje vode čini da bi nekome posao kojim je pošao išao glatko kao prosuta voda.
Veruje se da potiče iz paganskih verovanja, gde se voda koristila kao simbol čišćenja i zaštite od zlih duhova, te da je prosipanje vode za nekim oblik rituala koji ima za cilj da prenese dobre vibracije i pozitivnu energiju osobi za koju se voda prosipa. U tom smislu, voda se može tumačiti kao simbol čistoće, plodnosti i obnove.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da pauk ne sme da se ubije iznad vrata: Pauk kao tihi posmatrač kućne sreće
U srpskoj narodnoj tradiciji, pauk nije bio samo nepoželjna stvorenja iz ćoška. Ako se pojavi iznad vrata, verovalo se da ga ne treba dirati – jer čuva mir u kući, hvata tešku misao i plete nit sreće između ukućana.
Lišće oraha ispod jastuka: Tajni običaj devojaka koje žele da sanjaju budućeg muža
U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da pauk ne sme da se ubije iznad vrata: Pauk kao tihi posmatrač kućne sreće
U srpskoj narodnoj tradiciji, pauk nije bio samo nepoželjna stvorenja iz ćoška. Ako se pojavi iznad vrata, verovalo se da ga ne treba dirati – jer čuva mir u kući, hvata tešku misao i plete nit sreće između ukućana.
Lišće oraha ispod jastuka: Tajni običaj devojaka koje žele da sanjaju budućeg muža
U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da pauk ne sme da se ubije iznad vrata: Pauk kao tihi posmatrač kućne sreće
U srpskoj narodnoj tradiciji, pauk nije bio samo nepoželjna stvorenja iz ćoška. Ako se pojavi iznad vrata, verovalo se da ga ne treba dirati – jer čuva mir u kući, hvata tešku misao i plete nit sreće između ukućana.
Lišće oraha ispod jastuka: Tajni običaj devojaka koje žele da sanjaju budućeg muža
U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Pri samom činu prosipanja vode se u nekim krajevima kaže: "Neka ide čisto i bistro kao voda!"
Upražnjava se i prilikom odlaska u školu, na ispit, razgovor za dobijanje posla, odlaska u vojsku...
KAKO SE PIŠE: Da li je pravilno "ĆETE" ili "ĆE TE"?
Ovo je jedna od najčešćih jezičkih dilema
"JA BEZ NJE NE MOGU": Žena koju je Tito najviše voleo - doživela tragičnu sudbinu, a maršal je sahranio u dvorištu Belog dvora
Govorila je nekoliko jezika, studirala francuski, nosila moderne haljine i imala uticaj koji je bio zapažen i na partijskim sastancima
MILICA JE BILA NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA: Ono što je ona uradila za Srbiji, ni jedna majka nikad ne bi mogla!
Kneginja Milica, rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, bila je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Komentari(0)