Nenametljiv, i uvek kobojagi namrgođen, nije eskivirao po svaku cenu susrete s novinarima, iako nije voleo sebe da gleda na stranicama štampe
Zoran Radmilović je bio srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac, koji je odigrao neke od najupečatljivijih uloga u istoriji jugoslovenske kinematografije. Njegova najpoznatija uloga bila je u pozorišnoj predstavi Radovan III, po kojoj je dobio titulu Kralja humora i improvizacije.
- Da sam kojim slučajem novinar, uopšte ne bih razgovarao sa Zoranom Radmilovićem. Ne bih uopšte razgovarao s ljudima koji nisu direktno uključeni u život, to će reći s umetnicima – rekao je novinarki Nade Danici Božović u intervjuu iz 1982.
Nenametljiv, i uvek kobojagi namrgođen, nije eskivirao po svaku cenu susrete s novinarima, iako nije voleo sebe da gleda na stranicama štampe, ali ni na filmskom platnu ili televizijskom ekranu.
Nije mistifikovao glumu. Naprotiv, trudio se da je sagledava kao svaki drugi ljudsku delatnost.
- Mislim da je gluma lakša od drugih poslova. To je posao koji u svemu ima i svoju suprotnu stranu. Svaka predstava je neka vrsta pilule za smirenje. Nervozni čovek uzme sedativ, a ja dođem na predstavu, iako je mrzim. Ali, kad krenem da je igram doživim pročišćenje – govorio je Zoki Radmilović, koji je glumu upisao na nagovor televizijske rediteljke Vere Bjelogrlić. Zoran je prvo upisao Pravni fakultet u Beogradu i ni na kraj pameti mu nije bilo da bi mogao da se bavi glumom.
- Beogradskim ulicama duvala je tad takva košava s kojom se ova današnja ne može meriti. Mi studenti došli iz provincije, ne znamo šta ćemo sa sobom. Skupljali smo se svako veče ispred “Baklana”, a kad dune košava uvlačili smo se u “Prosvetinu” knjižaru. Moj drugar Zaječarac, imao je devojku u folkloru. Išli bismo da je čekamo u Kulturno-umetničko društvo “Gradimir Mihajlović”. U susdnoj sobi je bila dramska sekcija i tamo sam najčešće sedeo i gledao kako igraju. Jednog dana su me pozvali da radim s njima. Tamo sam u početku suflirao, a kasnije počeo i da glumim. Onda se raspiše audicija za “Lolu Ribara” i prime me. Posle nekoliko godina rada u “Loli” kao amater, otišao sam na akademiju na insistiranje Vere Bjelogrlić. Da nije bilo nje, verovatno ne bih otišao na prijemni. Ona me je prosto za uvo odvukla. Sve je teklo posle postepeno. Bio sam prvo u Savremenom pozorištu, a kasnije me je Mira Trailović zavrbovala za Atelje, slično kao u fudbalu - otkrio je Zoran Radmilović.
Zoran Radmilović rođen je na današnji dan, 11. maja 1933. Bio je i ostao jedan od omiljenih glumaca sa ovih prostora. Replike iz "Radovana III" još uvek se sa istim guštom umeću u rečenice vedrih ljudi.
KAKO JE PRINCEZA OLIVERA UDAJOM ZA SULTANA SPASILA SRBIJU: Žrtvovala sebe, otišla u harem, a on se zbog sramote ubio
Olivera Lazarević je rođena 1373. kao najmlađa kći kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice, čukununuke Vukana Nemanjića. Imala je četiri sestre Maru, Jelenu, Draganu i Teodoru i dva brata Stefana i Vuka.
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
VODICA IZ DUBOKE ŠUME: Lekovita svojstva zaboravljenih izvora na Staroj planini
Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
CVET KANTARIONA I NOĆ SVETOG JOVANA: Tajna biljke koja je "najlekovitija ako se bere po mraku"
Iako se kantarion danas može kupiti u svakoj apoteci, stare bake iz srpskih sela tvrde da je najmoćniji baš onda kada se bere u noći pred Ivanjdan.
Komentari(0)