Nenametljiv, i uvek kobojagi namrgođen, nije eskivirao po svaku cenu susrete s novinarima, iako nije voleo sebe da gleda na stranicama štampe
Zoran Radmilović je bio srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac, koji je odigrao neke od najupečatljivijih uloga u istoriji jugoslovenske kinematografije. Njegova najpoznatija uloga bila je u pozorišnoj predstavi Radovan III, po kojoj je dobio titulu Kralja humora i improvizacije.
- Da sam kojim slučajem novinar, uopšte ne bih razgovarao sa Zoranom Radmilovićem. Ne bih uopšte razgovarao s ljudima koji nisu direktno uključeni u život, to će reći s umetnicima – rekao je novinarki Nade Danici Božović u intervjuu iz 1982.
Nenametljiv, i uvek kobojagi namrgođen, nije eskivirao po svaku cenu susrete s novinarima, iako nije voleo sebe da gleda na stranicama štampe, ali ni na filmskom platnu ili televizijskom ekranu.
Nije mistifikovao glumu. Naprotiv, trudio se da je sagledava kao svaki drugi ljudsku delatnost.
- Mislim da je gluma lakša od drugih poslova. To je posao koji u svemu ima i svoju suprotnu stranu. Svaka predstava je neka vrsta pilule za smirenje. Nervozni čovek uzme sedativ, a ja dođem na predstavu, iako je mrzim. Ali, kad krenem da je igram doživim pročišćenje – govorio je Zoki Radmilović, koji je glumu upisao na nagovor televizijske rediteljke Vere Bjelogrlić. Zoran je prvo upisao Pravni fakultet u Beogradu i ni na kraj pameti mu nije bilo da bi mogao da se bavi glumom.
- Beogradskim ulicama duvala je tad takva košava s kojom se ova današnja ne može meriti. Mi studenti došli iz provincije, ne znamo šta ćemo sa sobom. Skupljali smo se svako veče ispred “Baklana”, a kad dune košava uvlačili smo se u “Prosvetinu” knjižaru. Moj drugar Zaječarac, imao je devojku u folkloru. Išli bismo da je čekamo u Kulturno-umetničko društvo “Gradimir Mihajlović”. U susdnoj sobi je bila dramska sekcija i tamo sam najčešće sedeo i gledao kako igraju. Jednog dana su me pozvali da radim s njima. Tamo sam u početku suflirao, a kasnije počeo i da glumim. Onda se raspiše audicija za “Lolu Ribara” i prime me. Posle nekoliko godina rada u “Loli” kao amater, otišao sam na akademiju na insistiranje Vere Bjelogrlić. Da nije bilo nje, verovatno ne bih otišao na prijemni. Ona me je prosto za uvo odvukla. Sve je teklo posle postepeno. Bio sam prvo u Savremenom pozorištu, a kasnije me je Mira Trailović zavrbovala za Atelje, slično kao u fudbalu - otkrio je Zoran Radmilović.
Zoran Radmilović rođen je na današnji dan, 11. maja 1933. Bio je i ostao jedan od omiljenih glumaca sa ovih prostora. Replike iz "Radovana III" još uvek se sa istim guštom umeću u rečenice vedrih ljudi.
Zašto pravoslavci stoje u crkvi, dok ljudi drugih vera kleče
Najraniji hrišćani, oni koji su živeli u apostolskim vremenima, dakle, tokom prvog stoleća nove ere, molili su se stojeći
Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
Šta je patrijarh Pavle smatrao "najvećim srpskim grehom"? Kad se to javi, bez traga nestaju i ljubav i vera
Patrijarh srpski Pavle jedan od najpoštovanijih verskih poglavara u istoriji Balkana, a iza njega je ostalo mnogo mudrih misli, među kojima je i ona o tome šta smatra najvećim grehom.
Komentari(0)