PESNIKINJA SA OSMEHOM MONA LIZE I SRCEM SVETICE: Njoj je ljubav bila inspiracija, a svoju je našla tek u poznim godinama
Književna vila koja je stihove nizala u grane bisera, krišom nam je poturala pod nos ljubavne reči koje su nam se večno urezale u mislima - “Ne, nemoj mi prići… sreća je lepa samo dok se čeka”

Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. u Rabrovici, nedaleko od Valjeva, bila je pesnikinja moći kakva se ne sreće, profesorka književnosti i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Jedan deo svog života provela je živeći na selu, tu dolazi u dodir sa mentalitetom svog naroda kakav je u većini slučajeva, spoznaje “seljaštvo”. Svoj stvaralački izražaj bojila je nijansama socijalnog, ljubavnog, kulturnog, zrelost u svom izražaju postiže veoma lagano upijajući svaki izdisaj svog okruženja, zaljubljujući se ne u muške kreacije koje su hodale pokraj nje, već u sve iz čega isijava ljubav - cvet, zemlju, pravdu, zaljubljenost, čekanje, strepnju.
Molila je ljude da budu verni sebi, svojim mislima i osećanjima. Ulicama je šetala žena, pesnikinja, ideal, “živi spomenik” sa ešarpom, kosom smotanom u punđu, šeširom, uredna finoća ukrašena osmehom Mona Lize. Žene, kao važna karika intelektualnih, umetničkih krugova u tom vremenu bile su retkost.
Možda vas zanima:

Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
BILA MU JE VERNA DO SMRTI: Desanka Maksimović celog života volela siromašnog Rusa
Sergej je preminuo 1976. godine, a Desanka 1993. godine. Sahranjeni su jedno pored drugog, u Brankovini kod Valjeva, u porti Crkve Svetih arhanđela.
Možda vas zanima:

Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
BILA MU JE VERNA DO SMRTI: Desanka Maksimović celog života volela siromašnog Rusa
Sergej je preminuo 1976. godine, a Desanka 1993. godine. Sahranjeni su jedno pored drugog, u Brankovini kod Valjeva, u porti Crkve Svetih arhanđela.
Možda vas zanima:

Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
BILA MU JE VERNA DO SMRTI: Desanka Maksimović celog života volela siromašnog Rusa
Sergej je preminuo 1976. godine, a Desanka 1993. godine. Sahranjeni su jedno pored drugog, u Brankovini kod Valjeva, u porti Crkve Svetih arhanđela.
Njeno stvaralaštvo graniči se sa neverovatnim, opstajalo je u različitim društveno-kulturnim okolnostima, sedam decenija bez predaha bila je krojač odela stvarnosti u kojoj je disala opori, zagušljivi vazduh života i istorije svoga naroda i dodavala mu je miris najfinije ljubavi.
Ljubav je za Desanku bila učiteljica duha, večno nadahnuće, inspiracija i poriv u pripremi najlepših književnih jela. Kada se odškrinu vrata njenog ljubavnog života, s početka se začuje muk praznih prostorija, a potom se koračajući napred naiđe na kratke podatke: avgusta 1933. godine Desanka Maksimović postala je supruga Sergeja Slastikova, koji je bio glumac i pesnik. Upirala je u ljude prst dobrote, podsećala ih na esenciju ljudskog postojanja, kroz papir na kome su ležale najlepše ljubavne reči mogla se nazreti duša kakvu je samo pesnikinja Desanka Maksimović imala, zato je i za života uživala obožavanje, istinsko poštovanje i divljenje od strane svojih čitalaca.
Biološku decu nikada nije imala, kažu da je sav njen porod bio književni. Pesme su izrastale u njenu decu. Govorili su da je njeno srce bilo prozor otvoren da svako kroz njega može da uđe, da zaviri i da postane deo nje. Ponuda njenog stvaralaštva je bezgranična i bezuslovna, baš kao i ljubav, pomilovanje, strepnja o kojoj stvara najlepše melodije srca. Od lika Desanke Maksimović stvorio se mit savršenstva, ona je bila nalik svetice.
Držala se striktnih propisa jednostavnosti i razumljivosti, nametnutih postavki stvari da je ženi zadato kakva će biti kako bi zavrednila poštovanje i naklonost u muškom svetu u kakvom je i sama Desanka opstajala i stvarala. Heroina vremena u kome je rat odzvanjao, u kome su se dizale pobune, vodile sumanute bitke, Desanka je potpuno izolovano tražila pomilovanje za za careve i robijaše, ljude i žene, zovine svirale, za svačiju zabludu tužnu, hrabrost usamljenu i izlišnu.
“Čuj, reći ću ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira”. Drhtavost ovog stiha pulsira na rubu usana zaljubljene duše. Njene reči bogate su suptilnim umiljavanjem dušama koje čežnu za ljubavlju, razumevanjem, utočištem. Ljubav je sveprisutna, bujna i uzvišena, a istinska telesna ljubav Desanke prema svom muškarcu tako je ušuškana, skrivena, nedostupna za znatiželjne tragače.
Svaki njen stih daje nam za pravo da naslutimo da je volela, čeznula, tražila, čekala, osluškivala ljubav u glasu i tražila je u proleću, kamenčiću, pogledu, čekanju.
“Ne, nemoj mi prići! Zašto to, i čemu?
Iz daleka samo sve k’o zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, neka mi ne priđu oka tvoja dva.”
U kasne sate 90. godine života, njena dva oka zauvek su usnila i ostavila iza sebe kosmos satkan od pesama večnog roka trajanja.
(wannabemagazine.com)

Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.

"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.

KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.

Šta je patrijarh Pavle smatrao "najvećim srpskim grehom"? Kad se to javi, bez traga nestaju i ljubav i vera
Patrijarh srpski Pavle jedan od najpoštovanijih verskih poglavara u istoriji Balkana, a iza njega je ostalo mnogo mudrih misli, među kojima je i ona o tome šta smatra najvećim grehom.

15 citata Mije Aleksića koji nikad neće biti zaboravljeni: Ove mudre reči čine ga besmrtnim koliko i njegov dar
Na današnji dan, pre 30 godina, napustio nas je jedan od omiljenih jugoslovenskih i srpskih glumaca, koji je svojim talentom zasmejavao milione. Ipak, on je u sebi nosio tuge više nego radosti...
Komentari(0)