Magija i verovanja vezana za najvažniji začin
U mnogim selima Srbije i danas se veruje u posebnu moć „stare soli“, soli koja se čuva godinama i koristi samo u posebnim prilikama. Ovaj drevni običaj prenosi se s kolena na koleno i povezan je sa zaštitom doma, zdravljem i dugovečnošću porodice.
Zašto se stara so smatra moćnom?
Veruje se da ima zaštitnu moć – So koja se čuva u kući deset i više godina smatra se zaštitnikom doma i porodice.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Koristi se u ritualima sreće – U nekim krajevima, prva šaka soli iz nove vreće ne koristi se za kuvanje već se dodaje „staroj soli“ kako bi dom uvek bio bogat.
Smatra se lekovitim sredstvom – Mnogi veruju da staro-solni rastvor može pomoći kod kožnih bolesti i prehlada.
Kako se koristi stara so?
Za sreću i blagostanje – Mala količina stare soli stavlja se ispod praga nove kuće kako bi domaćinstvo imalo dug život i sreću.
Zaštita od loše energije – U nekim krajevima se veruje da posipanje praga starom solju tera negativnu energiju.
Kao deo svadbenih običaja – Stara so se nekada dodavala u prvi obrok mladenaca kako bi brak bio jak i dugovečan.
Mitovi i priče o moći soli
Legenda o nestajanju doma bez soli – Priča se da je jedno domaćinstvo u istočnoj Srbiji ostalo bez soli i ubrzo upalo u siromaštvo. Kada su vratili staru so u kuću, prosperitet se vratio.
Predanja o „prokletoj soli“ – U nekim krajevima, ako se so prolije nenamerno, smatra se znakom nesreće.
So kao deo obreda čišćenja – Stari običaj nalaže da se kuća temeljno pospe solju prilikom proslave Nove godine kako bi se osiguralo zdravlje ukućana.
So kao simbol trajnosti i zaštite
Iako se danas uglavnom koristi samo kao začin, u srpskim selima so i dalje nosi dublje značenje. Stara so je simbol stabilnosti, zaštite i dugovečnosti, a njena magija živi u pričama i običajima koji su preživeli vekove.
Seka i Bora nisu pričali 30 godina zbog scene iz Maratonaca! Ovo su najveće svađe na srpskoj glumačkoj sceni: Pucala su i kumstva
Iza glamura srpske kinematografije kriju se burne svađe, prekidi kumstva i sukobi slavnih glumaca. Saznajte zašto nisu razgovarali Paja i Jare, Čkalja i Bole, Kusturica i Bregović, Seka i Bora...
Družila se sa Crnjanskim i Andrićem, volela samo jednog muškarca... Životna priča velike Desanke naježiće Srbe
32 godine od smrti čuvene srpske poetese
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
Komentari(0)