Kad ljubav postane deo istorije – kako je kralj Uroš I zasadio dolinu jorgovana da dočeka svoju voljenu Jelenu Anžujsku.
Romansa koja je ostavila trag u Srbiji
U dolini reke Ibar, između Kraljeva i Raške, prostire se Dolina jorgovana, jedno od najromantičnijih mesta u Srbiji. Ova prelepa priča počinje u 13. veku, kada je srpski kralj Uroš I odlučio da na nesvakidašnji način dočeka svoju buduću suprugu – francusku princezu Jelenu Anžujsku.
Kralj koji je želeo da njegova zemlja miriše na ljubav
Možda vas zanima:
DOLINA KRALJA I DOLINA JORGOVANA Priče o posebnom mestu u istoriji Srbije (FOTO)
“Lakše je zamisliti Mađarsku pustu bez čarde, nego srpsku planinu bez manastira”, zapisao je austrougarski putopisac Feliks Kanic. I zaista, koji god deo Srbije da posetite ili kroz koji god predeo da prođete, naići ćete na neki od mnogobrojnih manastira velikog kulturnog značaja
TAJNA POREKLA JELENE ANŽUJSKE KRIJE SE OVDE?! Ideja o Carstvu božijem i Rajskom vrtu oblikovala je ideju o izgradnji manastira Gradac (FOTO/VIDEO)
Na obroncima planine Golije, Jelena – u narodu poznata kao Anžujska, izgradila je svoju zadužbinu, manastir Gradac.
Jelena Anžujska, plemkinja iz jedne od najuglednijih evropskih dinastija, dolazila je iz daleke Francuske kako bi postala srpska kraljica. Da bi joj ulazak u Srbiju bio nezaboravan, kralj Uroš I naredio je da se čitava dolina reke Ibar zasadi jorgovanima, cvetom koji je bio simbol ljubavi i otmenosti u njenoj domovini. Kada je princeza stigla, dočekala ju je reka ljubičastih cvetova i opojni miris jorgovana, zbog čega je odmah zavolela svoju novu zemlju.
Jorgovani i danas cvetaju u slavu ljubavi
I vekovima kasnije, svakog proleća Dolina jorgovana postaje pravo prirodno čudo. Hiljade cvetova obasjava obale Ibra i podseća na davnu ljubavnu priču koja je povezala Srbiju i Francusku. Danas je ovo mesto idealno za romantične šetnje i beg od svakodnevice, a posebnu draž ima kada jorgovani procvetaju u aprilu i maju.
Skrivena atrakcija koju vredi posetiti
Iako je Dolina jorgovana deo naše bogate istorije, još uvek nije toliko poznata među turistima. Oni koji je posete ostaju oduševljeni ne samo njenom lepotom, već i pričom koja stoji iza nje. Ako tražite destinaciju koja kombinuje prirodne lepote i romantičnu prošlost, ovo je mesto koje morate videti!
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zašto se na Ognjenu Mariju ne loži vatra naglas: Dan tišine, straha i poštovanja
U srpskoj narodnoj tradiciji, 30. jul – praznik Ognjene Marije – smatran je jednim od najopasnijih dana u godini. Tog dana se vatra ne pali bez tišine, voda se ne nosi bez šapata, a u kući se ne viče. Verovalo se da Ognjena Marija „čuje kroz dim i kazni kroz vatru“.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Ko je bio vodeni čuvar: Verovanje da svaki izvor ima svoje biće koje ne voli buku
U narodnim predanjima Srbije, posebno u planinskim selima, verovalo se da svaki izvor ima svog čuvara – nevidljivog, tihog, ali prisutnog. Taj čuvar ne voli smeh, psovke ni nemar, a ako se uvredi – izvor može presušiti, ili ostaviti trag na onome ko ga je uznemirio.
Komentari(0)