Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Srbija je zemlja bogate kulturne baštine, a mnogi običaji iz prošlosti opstali su do danas, često prilagođeni modernom vremenu. Neki su izgubili svoje prvobitno značenje, dok su drugi ostali gotovo nepromenjeni. U ovom tekstu istražujemo svadbene rituale, običaje vezane za krsnu slavu, kao i narodne metode zaštite od zlih sila, koje se i dalje praktikuju širom Srbije.
1️⃣ Svadbeni običaji – od starih verovanja do modernih svadbi
Danas su venčanja postala veliki i glamurozni događaji, ali nekada su bila puna rituala koji su imali simboličko značenje i duboke korene u narodnoj tradiciji. Neki od tih običaja i danas su prisutni, naročito u ruralnim krajevima.
Možda vas zanima:
Sumanuta lista "10 srpskih običaja"! Mreže gore: Ako detetu nešto upadne u oko, baba mora da ga poliže?!
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
Sumanuta lista "10 srpskih običaja"! Mreže gore: Ako detetu nešto upadne u oko, baba mora da ga poliže?!
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
Sumanuta lista "10 srpskih običaja"! Mreže gore: Ako detetu nešto upadne u oko, baba mora da ga poliže?!
Lista "10 srpskih običaja" naizgled objavljena u nekom štampanom mediju osvanula je u vidu fotografije na društvenim mrežama pod tezom da su "opstali i praktikuju se u selima istočne i južne Srbije" i odmah je izazvala masivno zgražavanje ljudi koji su na nju naišli.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kupovina mlade – običaj koji se i danas praktikuje
U nekim delovima Srbije, i dalje je deo svadbenog rituala da mladoženja mora „kupiti“ mladu od njene porodice. Ovaj običaj se praktikuje kroz simbolično cenkanje sa mladinim ocem, bratom ili kumom. Obično se nudi novac, rakija ili čak šaljivi predmeti poput metle, lutke ili bombona, sve u svrhu zabave i smeha među svatovima.
Gađanje jabuke – test za mladoženju
Jedan od najpoznatijih svadbenih običaja u Srbiji jeste gađanje jabuke. Na visoku granu drveta u dvorištu mlade kači se jabuka, a mladoženja mora pogoditi jabuku iz puške kako bi dokazao da je spreman da bude glava porodice. Ako ne uspe iz prvog pokušaja, dozvoljava mu se nekoliko dodatnih hitaca, dok svatovi bodre svaki pokušaj.
Bacanje sita preko krova – simbol blagostanja
Po dolasku mlade u mladoženjinu kuću, nekada je postojao običaj da mlada baci sito preko krova, što je simbolizovalo obilje, plodnost i sreću u novoj porodici. Iako se ovaj običaj retko može videti danas, u nekim krajevima i dalje postoji, naročito u Šumadiji i južnoj Srbiji.
2️⃣ Krsna slava – od prinošenja žrtve do porodične svetkovine
Krsna slava je jedan od najvažnijih običaja u Srbiji i nešto po čemu su Srbi jedinstveni u pravoslavnom svetu. Međutim, prvobitni oblik slave bio je povezan sa kultom predaka i paganskim verovanjima.
Prvobitni oblik krsne slave
Pre dolaska hrišćanstva, srpski preci su imali običaj da prinošenjem žrtve obeležavaju dan kada je neko iz porodice učinio nešto važno za zajednicu. Kasnije, prihvatanjem pravoslavlja, ovaj običaj je transformisan u krsnu slavu – obeležavanje dana svetitelja zaštitnika porodice.
Slavsko žito i slavski kolač – paganski koreni
Iako danas slavsko žito simbolizuje Hristovo vaskrsenje, nekada je imalo potpuno drugačije značenje. Žito se prinosilo precima kao hrana, dok je kolač simbolizovao život i blagostanje. Sveća koja gori tokom slave prvobitno je bila deo poganskog rituala za zaštitu doma od nesreće.
Osvećenje slave – običaj koji se menja kroz vekove
Danas je uobičajeno da sveštenik osvešta slavski kolač i vino, ali nekada je ovaj čin obavljan unutar same porodice, bez posredstva crkve. U pojedinim selima i danas domaćin sam lomi kolač i prekrsti se, bez obaveznog prisustva sveštenika.
3️⃣ Narodna verovanja protiv zlih sila
Nekada su ljudi verovali da su zle sile svuda prisutne i da mogu doneti nesreću, bolest ili lošu sudbinu. Zato su postojali različiti zaštitni rituali koji su se praktikovani vekovima, a neki su opstali i do danas.
Krst na vratima – zaštita od zlih duhova
U mnogim kućama u Srbiji, naročito u selima, i danas se može videti krst nacrtan kredom na vratima, posebno na Badnje veče. Ovaj običaj ima drevne korene i veruje se da štiti kuću od nesreće i zlih duhova.
Ne zviždi u kući!
Još jedno verovanje koje se često može čuti od starijih jeste da zviždanje u kući donosi nesreću. Nekada se smatralo da zviždanjem dozivate đavola, a danas se ovaj običaj i dalje poštuje u mnogim porodicama.
Položajnik – prvi gost koji donosi sreću
Na Božić, prvi gost koji uđe u kuću zove se položajnik. Veruje se da će porodica imati sreće onoliko koliko i položajnik, pa se i danas pažljivo bira ko će prvi preći kućni prag tog dana.
4️⃣ Običaji koji su skoro nestali, ali ih ponegde još uvek ima
🔹 ”Prošnja vode” za Novu godinu – Nekada su mladići na Novu godinu išli od kuće do kuće i tražili vodu. Voda je simbolizovala čistoću i novu snagu za sledeću godinu.
🔹 Jutrenje na Badnje veče – Ovaj običaj podrazumevao je obilazak kuća u selu i donošenje badnjaka svima koji slave Božić.
🔹 ”Čuvarkuća” u porodici – Nekada je u srpskim porodicama najstariji sin bio čuvarkuća, što je značilo da ostaje sa roditeljima kako bi nastavio porodičnu lozu i nasledio imanje.
Običaji koji nas spajaju sa prošlošću
Iako se društvo menja, mnogi srpski običaji i dalje opstaju, bilo u izvornom ili modernizovanom obliku. Oni su deo kulturnog identiteta i sećanja na naše pretke, a svaka generacija ih prenosi na svoj način.
Bilo da je reč o svadbenim ritualima, krsnoj slavi ili verovanjima protiv zlih sila, srpska tradicija je i dalje živa – samo treba obratiti pažnju i primetiti je u svakodnevnom životu.
ZLA KOB PORODICE: Zašto su Karađorđevići promenili slavu?
Dinastija Karađorđević 13. decembra obeležava svoju krsnu slavu, Sv. Apostola Andriju Prvozvanog. Međutim, to nije bila i slava Karađorđa i njegovih sinova koji su slavili Sv. Klimenta (8.12.). U nastavku teksta pročitajte manje poznate istorijske činjenice i okolnosti pod kojima je Petar Karađorđević 1890. godine, promenio slavu i zaštitnika porodičnog doma odabrao svetog apostola.
Zašto je patrijarh Pavle uvek kupio mrvice hleba sa stola
Bio je svetac koji je hodao među nama
Koja imena su Srbi davali deci u vreme turske vladavine?
Mnoga stara, arhaična imena se danas vraćaju u modu. Ipak, kada zađemo dalje u prošlost i našu istoriju, možemo da pronađemo mnoga koja deluju vrlo neobično i nesvakidašnje za srpsko područje, a opet inspirativno za buduće roditelje koji žele da budu originalni kada su imena za decu u pitanju.
OVO SRPSKO IME SU NAJVIŠE DAVALI RODITELJI DEČACIMA NA SEVERU KOSOVA! Pogledajte samo SIMBOLIKU
Kako navodi, rođeno je 59 dečaka i 49 devojčica
Svaki SRBIN ih ima, a nema pojma kako se zovu! Nazivi muških i ženskih predaka
Kroz usmeno predanje očuvali su se nazivi
Komentari(0)