Mnogi završe fakultet, ali ostaju nepismeni: 15 važnih pravila srpske gramatike i pravopisa!
Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko sumlja da niste višlji
Gramatiku i pravopis učimo još od prvog razreda osnovne škole, ali neke greške su postale toliko usvojene i rasprostranjene, da je sve češći prizor čovek koji ima fakultetsku diplomu, a kada progovori, ne biste rekli ni da je završio osnovnu školu.
Pročitajte, testirajte svoje znanje, naučite i ne brukajte se!
1. Ako neznaš, onda zaista ne znaš. Ipak, vrlo je lako naučiti koja se četiri glagola sa negacijom u srpskom jeziku pišu spojeno - neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Dakle, pravilno je ne znam, ne mogu, ne umem, ne vredi, ne čekaj me...
Možda vas zanima:
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "Usred" ili "u sred"?
Rešite nedoumicu.
Da li se kaže "Svo vreme ili sve vreme"? Srbi ostali u čudu kad su čuli šta je ispravno, svi zaboravili pravilo iz škole
Neki su već naučili ovo pravilo i ranije, zahvlajujući nastavnicima koji su ih uporno ispravljali, a neki su i zaboravili na ovo pravilo.
2. Navedeno pravilo važi samo za glagole. Kod prideva i imenica rečca "ne" srasta sa drugom reči, pa tako imamo nečoveka, neznanje, nezrelog ili nepismenog, a ne - ne čoveka, ne pismenog...
3. Dali ste vi ovo razumeli? Jeste, ako reč dali shvatate samo kao glagol dati upotrebljen u 2. licu množine perfekta. Da li se kao pitanje uvek piše odvojeno. Kao i je li, bi li, hoćemo li... Skraćeni oblici pišu se ovako: Da l’, Je l’... Nikako bez apostrofa i nikada spojeno!
4. Jer vam srpski jezik zaista toliko težak, jel ste bili lenji u školi da ga naučite? Nikada ne mešajte jer i "jel", premda ne samo da nisu iste vrste reči, već reč "jel" ne postoji. Piše se samo Je l’ umesto Je li.
5. Ne piše se hvali, nego fali. Nije protestvovati, već protestovati. Nikako euro, nego evro. Ne precednik, već predsednik... Ali, potpredsednik, a ne podprecednik! Nije radosan i časan, već radostan i častan. Takođe, trenuci i zadaci pravilno je umesto trenutci i zadatci. Kaže se izvinio sam se, a ne izvinuo sam se (od glagola izviniti se).
6. Pišemo ja bih, ali ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Nikako ja bi i ti bih!
7. Bio, radio, popravio, uredio, namestio... Već i vrapci na grani trebalo bi da znaju da "bijo" nije odlika pismenog čoveka.
8. Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko sumlja da niste višlji.
9. Ako putujete kolima i jedete kašikom vi ste bolji poznavalac jezika od nekoga ko putuje sa kolima ili jede sa kašikom. Naročito ako jede s’ kašikom, mora mu se objasniti da apostrof nikada ne ide uz skraćeni oblik predloga "s", čak i kada se pravilno upotrebljava (na primer s nama, s njim...).
10. U vezi toga želiš da se konsultuješ samnom? - Ščim? Kaže se U vezi sa tim i sa čim ili s čim, a ne ščim. Samnom nikako ne može biti ispravno, jer je pravilno sa mnom, sa tobom, sa njom...
11. Svo vreme nisam snikim želeo da se družim na ekskurziji. Sve vreme bio si samo u zabludi da se piše snikim umesto pravilnog ni sa kim, kao što se piše i ni sa čim, ni sa jednim... I kao što se kaže sve vreme, a ne svo vreme.
12. Obzirom da sam bijo na koncertu, vido sam mnogo slušaoca i gledaoca u sali. S obzirom na to da sam bio na koncertu, video sam mnogo slušalaca i gledalaca u sali.
3. Dr. Milić je najstrožiji lekar u bolnici. Iza skraćenice za oznaku profesije "dr" nikada se ne piše tačka, jer je "dr." sa tačkom skraćenica za reč drugi, a koristi se najčešće prilikom nabrajanja. Kaže se najstroži, jer pravilna komparacija prideva glasi ovako: strog - stroži - najstroži, kao i visok - viši - najviši.
14. - Dobar dan, želite li burek za poneti? - Da, ješću ga kući. Pravilno je za nošenje i kod kuće.
15. - Poćiću ka Beograđanci i čak šta više popeću se na njen zadnji sprat. Piše se poći ću, čak ili štaviše, samo jedno - pleonazam je pisati i jedno i drugo - i Beograđanki (jer je naziv zgrade Beograđanke nastao od vlastite imenice koja označava stanovnicu Beograda). Zadnji se koristi u smislu poslednji. Ispravno je pisati i zadnji i poslednji.
Zašto se u narodnom verovanju stolica ne ostavlja prazna za vreme večere: Mesto bez tela, ali s dušom
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da proja „ne sme da se seče naopako“: Mitološko značenje kukuruza u ishrani i narodni recept za proju sa koprivom
U srpskoj narodnoj tradiciji, proja je bila više od hleba. Nije se sekla kako ti padne na pamet, niti jela bez reda. Ako se prvi rez povuče u pogrešnom pravcu – verovalo se da se u kuću unosi nemir, rasprava i “presečena sreća”.
Zbog ljubavnice telo poslednjeg kralja Jugoslavije završilo 2 nedelje u frižideru: Svet je bez daha pratio svađu između porodice i Mici koja je pravila haos
Poslednji kralj Jugoslavije nije baš slavno završio i to sve zbog svoje ljubavnice koja je umislila da je on njen i mrtav
Komentari(0)