Devojke stavite ispod jastuka noćas ogledalce, možda sanjate budućeg muža: Etnološkinja otkriva verovanja i običaje za tri velika praznika koja proslavljamo
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave naredna praznike, Krstovdan, Bogojavljenje i Sveti Jovan. Postoje brojni običaji koji su vezani u našoj zemlji za ova tri datuma a jedan najrasprostranjeniji i najznačajniji je svakako veliko osvećenje vode koje se dešava na Krstovdan i Bogojavljenje u našim hramovima i crkvama.
- Krstovdan je praznik koji se proslavlja dan pred Bogojavljenje kao uvodni praznik i on je posvećen Hristovom krštenju. Krstovdan se uvek posti a na Bogojavljenje se nikad ne posti bez obzira koji dan padne tokom sedmice. Sutradan posle Bogojavljenja proslavlja se Sveti Jovan krstitelj i to je najvažniji učesnik Hristovog krštenja, rekla je za RINU Ema Stevanović, etnolog.
Što se tiče prošlosti u našem narodu kao i kod drugih naroda postojali su brojni običaji koji su vezani za Bogojavljenje.
- Na primer u nekim krajevima na ovaj praznik mlade devojke su ujutru odlazile na izvore i bacale u vodu malo pšenice i kukuruza uz reči, ‘kako ide voda tako da ide i berićet u naše njive’, takođe još jedan od običaja koji se vezuje za mlade devojke odnosi se na to da su one pravile tri loptice od testa, u svaku bi ubacile po jedno ime na papiriću od simpatija koje imaju i stavljale ih u ključalu vodu. Loptica koja prva izađe na površinu to je ta prava iskrena ljubav odnosno osoba sa kojom će biti, dodaje Stevanovićeva.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
rina
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
U nekim drugim krajevima se veruje da na Bogojavljenje u ponoć treba izaći na otvoreno i pomisliti jednu želju ali skromnu koja zaista može da se ostvari.
Kada je u pitanju plivanje rasprostranjeno je dosta kod nas običaj plivanja takođe potiče od davnina i simbolizuje čovekovu spremnost da nosi krst. Devojke u našim krajevima često stavljaju ogledalce ispod jastuka, muškarca kog sanjaju za njega će se udati. U crkvama se osvećuje voda koja se nosi kućama i veruje se da ne može da se pokvari. Pliva se 33 metra što simbolizuje godine života Isusa Hrista“, rekla je etnološkinja.
Ona je naglasila da u našem narodu postoji i običaj prognoze vremena, gledajući kakvo je vreme na Bogojavljenje. Tako se veruje da ukoliko je na Bogojavljenje mraz i pada sneg biće rodna godina a ukoliko bude vedro biće sušno. Takođe, postoji običaj pozdrava na taj dan, rečima : Bog se javi, vaistinu Bog se javi“.
Veruje se da ovu biljku svaka kuća treba da ima: Vekovima se koristi kao amajlija za sreću i novac
Mnogi veruju da je ruzmarin jedna od najmoćnijih biljaka, pa se koristi i kao amajlija.
Bacanje senke u vodu: Drevni lek protiv straha sa planine Javor
Kako su se u zapadnoj Srbiji deca i odrasli “lečili” od pretrpljenog šoka pomoću planinskog potoka
Kamen u nedrima: Drevna amajlija iz Homolja za žene koje ne mogu da zatrudne
Običaj nošenja kamenčića sa “muškog izvora” kao narodni lek protiv neplodnosti
Crni luk pod jastukom: Stari običaj kojim su devojke prizivale snove o budućem mužu
Narodni ritual za Ivandan koji i danas živi u selima zapadne Srbije
Zašto se utorkom ne kopa zemlja u istočnoj Srbiji? Zaboravljena zabrana koja skriva strah od smrti
U nekim selima u Timočkoj Krajini i danas se veruje da kopanje utorkom donosi nesreću
Komentari(0)