Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Borba srpskog naroda za oslobođenje od turskog jarma prvih decenija 19. veka iznedrila je velike pomake na nacionalnom i verskom preporodu. Posle nekoliko dokumenata kojima je označena srpska autonomija u okviru Osmanske imperije stvorili su se uslovi za isticanje javnih spomenika posvećenih pravoslavnoj veri.
Prvi takav javni spomenik u Beogradu, a verovatno i šire, podigao je poznati beogradski štampar i knjižar, Gligorije Vozarević. Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst, koji je na jednoj strani imao okačenu ikonu Svete Trojice, a sa druge strane ikonu Svetog Đorđa, pošto je Vozarević slavio Đurđevdan.
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
ZIMSKE ČAROLIJE U BEOGRADU Street Food Festival stiže na Vračar, ulaz je besplatan, a očekuje vas mnogo zabave
Street Food Festival konačno stiže na Vračar! Po prvi put, na sjajnoj lokaciji u srcu Vračara održaće se zimsko izdanje Street Food Festivala pod nadimkom “Vračarac” i to na platou u neposrednoj blizini Kalenić pijace!
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
ZIMSKE ČAROLIJE U BEOGRADU Street Food Festival stiže na Vračar, ulaz je besplatan, a očekuje vas mnogo zabave
Street Food Festival konačno stiže na Vračar! Po prvi put, na sjajnoj lokaciji u srcu Vračara održaće se zimsko izdanje Street Food Festivala pod nadimkom “Vračarac” i to na platou u neposrednoj blizini Kalenić pijace!
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
ZIMSKE ČAROLIJE U BEOGRADU Street Food Festival stiže na Vračar, ulaz je besplatan, a očekuje vas mnogo zabave
Street Food Festival konačno stiže na Vračar! Po prvi put, na sjajnoj lokaciji u srcu Vračara održaće se zimsko izdanje Street Food Festivala pod nadimkom “Vračarac” i to na platou u neposrednoj blizini Kalenić pijace!
View this post on Instagram
Koliko je ovaj događaj bio bitan svedoči jedan deo tadašnjih novinama, Nevine Srbske, koje su bile zvanično glasilo Kneževine Srbije. U podužem tekstu, objavljenom 18. marta iste godine, na kraju je istaknuto:
„Slava budi milostivom Bogu, koji nas je spodobio, da ovaj presvetli znak spasitelne vere naše u slobodnom polju blizu Beograda gledati možemo. Dao bi Bog da se običaj ovaj, na raskršćima u polju i na sredi veroši naših krstove ukrašene, dizati, našim ljudima omili! Čast i hvala g. Vozaroviću koji je prvi primerom prethodio …“
Mesto koje je Vozarević izabrao za postavljanje krsta nije slučajno. Veruje se da su mošti Svetog Save spaljene na mestu Vozarevog krsta, a i to je mesto na kome su dočekivani vernici koji su se vraćali sa hodočašća u Jerusalim, tako da je simbolika dvostruka.
Drvo od koga je krst bio napravljen poprimilo je specifičnu crvenkastu boju, pa je Vozarev krst bio nazivan i Crveni krst, a po njemu jedan deo Vračara nosi ime. Stari i oronuli krst je sklonjen 1933. godine, a na njegovom mestu je podignut drugi od lažnog kamena.
View this post on Instagram
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Komentari(0)