Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst.
Borba srpskog naroda za oslobođenje od turskog jarma prvih decenija 19. veka iznedrila je velike pomake na nacionalnom i verskom preporodu. Posle nekoliko dokumenata kojima je označena srpska autonomija u okviru Osmanske imperije stvorili su se uslovi za isticanje javnih spomenika posvećenih pravoslavnoj veri.
Prvi takav javni spomenik u Beogradu, a verovatno i šire, podigao je poznati beogradski štampar i knjižar, Gligorije Vozarević. Na jednom delu svog imanja na Vračaru Giligorije je 1847. godine postavio skroman krst, koji je na jednoj strani imao okačenu ikonu Svete Trojice, a sa druge strane ikonu Svetog Đorđa, pošto je Vozarević slavio Đurđevdan.
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
ZIMSKE ČAROLIJE U BEOGRADU Street Food Festival stiže na Vračar, ulaz je besplatan, a očekuje vas mnogo zabave
Street Food Festival konačno stiže na Vračar! Po prvi put, na sjajnoj lokaciji u srcu Vračara održaće se zimsko izdanje Street Food Festivala pod nadimkom “Vračarac” i to na platou u neposrednoj blizini Kalenić pijace!
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
ZIMSKE ČAROLIJE U BEOGRADU Street Food Festival stiže na Vračar, ulaz je besplatan, a očekuje vas mnogo zabave
Street Food Festival konačno stiže na Vračar! Po prvi put, na sjajnoj lokaciji u srcu Vračara održaće se zimsko izdanje Street Food Festivala pod nadimkom “Vračarac” i to na platou u neposrednoj blizini Kalenić pijace!
Možda vas zanima:
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
ZIMSKE ČAROLIJE U BEOGRADU Street Food Festival stiže na Vračar, ulaz je besplatan, a očekuje vas mnogo zabave
Street Food Festival konačno stiže na Vračar! Po prvi put, na sjajnoj lokaciji u srcu Vračara održaće se zimsko izdanje Street Food Festivala pod nadimkom “Vračarac” i to na platou u neposrednoj blizini Kalenić pijace!
View this post on Instagram
Koliko je ovaj događaj bio bitan svedoči jedan deo tadašnjih novinama, Nevine Srbske, koje su bile zvanično glasilo Kneževine Srbije. U podužem tekstu, objavljenom 18. marta iste godine, na kraju je istaknuto:
„Slava budi milostivom Bogu, koji nas je spodobio, da ovaj presvetli znak spasitelne vere naše u slobodnom polju blizu Beograda gledati možemo. Dao bi Bog da se običaj ovaj, na raskršćima u polju i na sredi veroši naših krstove ukrašene, dizati, našim ljudima omili! Čast i hvala g. Vozaroviću koji je prvi primerom prethodio …“
Mesto koje je Vozarević izabrao za postavljanje krsta nije slučajno. Veruje se da su mošti Svetog Save spaljene na mestu Vozarevog krsta, a i to je mesto na kome su dočekivani vernici koji su se vraćali sa hodočašća u Jerusalim, tako da je simbolika dvostruka.
Drvo od koga je krst bio napravljen poprimilo je specifičnu crvenkastu boju, pa je Vozarev krst bio nazivan i Crveni krst, a po njemu jedan deo Vračara nosi ime. Stari i oronuli krst je sklonjen 1933. godine, a na njegovom mestu je podignut drugi od lažnog kamena.
View this post on Instagram
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)