U RATU ZA SRBIJU JE IZGUBIO RUKU, IZ TELA SU MU IZVADILI 74 PARČETA BOMBE! Kada se vratio u rodne LUČANE, umesto SLAVE dočekala ga je NEMAŠTINA!
Za njegov podvig čulo se nadaleko
Budimir Davidović je početak Prvog svetskog rata i opšte mobilizacije dočekao kao prekaljeni ratnik.
Ovaj tada dvadesetčetvorogodišnji mladić iz Lučana već je vojevao u oba Balkanska rata stekavši reputaciju hrabrog i neustrašivog vojnika i među saborcima i među komandom.
I tako, kada je ostareli kralj Petar pozvao, Budimir se odazvao. Učestvovao je tokom Prvog svetskog rata u više borbi protiv Austrougara i bugarskih vojnika. Prošao je Albansku golgotu, stigao do Krfa, tamo se oporavio, i bio jedan od učesnika proboja Solunskog fronta.
Možda vas zanima:
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
OVDE LEŽE ZAJEDNO KOSTI SRBA I AUSTRIJANACA: Jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu se odigrala na Gučevu (FOTO)
Ovog septembra navršava se 110 godina od početka velike Gučevske bitke koja se odigrala u Prvom svetskom ratu u sklopu bitke na Drini.
Možda vas zanima:
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
OVDE LEŽE ZAJEDNO KOSTI SRBA I AUSTRIJANACA: Jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu se odigrala na Gučevu (FOTO)
Ovog septembra navršava se 110 godina od početka velike Gučevske bitke koja se odigrala u Prvom svetskom ratu u sklopu bitke na Drini.
Možda vas zanima:
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
OVDE LEŽE ZAJEDNO KOSTI SRBA I AUSTRIJANACA: Jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu se odigrala na Gučevu (FOTO)
Ovog septembra navršava se 110 godina od početka velike Gučevske bitke koja se odigrala u Prvom svetskom ratu u sklopu bitke na Drini.
Budimir je bio izviđač. Ulazio je duboko u neprijateljsku teritoriju, šunjao se i snimao Bugare i Austrougare i nekako, uvek uspevao da se neopaženo vrati.
Junak sa 70 rana
Početkom 1918. javio se u jurišnu četu i tu je prilikom napada na položaje Krvavi Zub – Obla Čuka, Kravice – Zapadni Veternik. Ispostavilo se, poslednji put!
Budimir je bio ranjen sa sedamnaest uboda u borbi prsa u prsa! U toku borbe na njega je bačena ručnabomba zbog koje mu je amputirana desna ruka i u bolnici je izvađeno iz njegovog tela sedamdeset četiri parčeta od bombe.
Za njegov podvig čulo se nadaleko. Za svoje junaštvo odlikovan je najvišim vojnim odlikovanjima, sa dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom Legije časti, Ordenom Belog orla s mačevima, Obilićevom medaljom za hrabrost i Albanskom spomenicom.
Dok se oporavljao u bilnici posetio ga je francuski general Gijom. Priča kaže da je on skinuo sa svojih grudi Orden francuske Legije časti i pružio ga Budimiru.
JUNAČE, TI VIŠE NEGO JA ZASLUŽUJEŠ DA NOSIŠ OVO VISOKO ODLIKOVANjE. HILjADILI SE TAKVI JUNACI – REKAO JE GENERAL.
Strašna sudbina “pobednika”
Nakon oslobođenja i povratka u Srbiju, Budimira je snašla sudbina mnogih njegovih saboraca koji su ostali invalidi. Onako bez ruke bio je prisiljen da radi u nadnici kod drugoga, a kao invalid nije mogao mnogo. Ipak, ljudi su ga držali iz sažaljenja.
Posle je nosio mleko u Čačak, bio monopolski kontrolor, služitelj u poreskoj upravi… sve samo da preživi.
A sa godinama je bilo samo još teže… Bolesnog i za rad nesposobnog, svi su ga zaboravili. O ovome svedoči i potresno pismo koje je, usred okupacije, 24. aprila 1942. Bogoljub uputio predsedniku srpske vlade Milanu Nediću.
MOLIM VAS DA MI SE DODELI NEŠTO POMOĆI POŠTO NEMAM NIKAKVIH DRUGIH PRIHODA, STAR SAM I SAKAT, UMIREM OD GLADI NA ČAČANSKOJ KALDRMI SA ŽENOM I JOŠ DVOJE SITNE DECE – NAPISAO JE BUDIMIR.
Doživeo je duboku starost. Umro je 1980. u 90. godini života u Čačku gde od 1992. jedna ulica nosi njegovo ime.
(Opanak)
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)