Krštenje je jedan od najvažnijih obreda u životu svakog pravoslavnog hrišćanina i značajan događaj za celu porodicu.
U srpskoj tradiciji, ovaj obred je praćen brojnim običajima koji naglašavaju radost zbog ulaska deteta u zajednicu vernika. Krštenje je više od religijskog čina – ono predstavlja duhovni novi početak, zaštitu i povezanost s tradicijom.
Priprema za krštenje
Pre samog obreda, porodica se priprema za ceremoniju. Jedan od ključnih običaja jeste izbor kuma. Kum nije samo svedok krštenja već i duhovni vodič i podrška tokom života deteta. U srpskoj tradiciji, kumstvo je sveta dužnost i prenosi se s generacije na generaciju.
Možda vas zanima:
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
Da li krstiti dete dok je beba ili ga pustiti da samo odluči da li želi da se krsti? Evo šta kaže vladika Grigorije
Vladika Grigorije ima jasan stav o krštenju, a putem društvenih mreža rešio je većinu dilema koje su mučile pravoslavce
Možda vas zanima:
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
Da li krstiti dete dok je beba ili ga pustiti da samo odluči da li želi da se krsti? Evo šta kaže vladika Grigorije
Vladika Grigorije ima jasan stav o krštenju, a putem društvenih mreža rešio je većinu dilema koje su mučile pravoslavce
Možda vas zanima:
U kom slučaju majka NE SME BITI PRISUTNA na krštenju deteta?
UKOLIKO se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.
Da li krstiti dete dok je beba ili ga pustiti da samo odluči da li želi da se krsti? Evo šta kaže vladika Grigorije
Vladika Grigorije ima jasan stav o krštenju, a putem društvenih mreža rešio je većinu dilema koje su mučile pravoslavce
Porodica priprema simbolične darove za crkvu i kuma, često u obliku sveće, peškira, sapuna ili novca. Sveća koja se pali tokom obreda simbolizuje svetlost vere i vodič kroz život.
Sam obred krštenja
Obred se tradicionalno obavlja u crkvi, gde sveštenik izgovara molitve i uvodi dete u pravoslavnu veru. Ključni momenti krštenja uključuju:
- Trostruko uranjanje u svetu vodu: Ovaj čin simbolizuje očišćenje od greha i novi početak. Voda je simbol života i duhovne čistote.
- Maženje uljem: Sveštenik maže dete osvećenim uljem na čelo, ruke i grudi, što označava pečat Svetog duha i duhovnu zaštitu.
- Paljenje sveće: Kum ili roditelji pale sveću koja će goreti tokom obreda, simbolizujući duhovnu svetlost.
- Oblačenje bele odeće: Dete se oblači u belu odeću, koja predstavlja nevinost i čistotu.
Običaji posle krštenja
Nakon ceremonije u crkvi, porodica i gosti se okupljaju na svečanom ručku, koji je često bogat tradicionalnim jelima. Na ovom ručku kum zauzima počasno mesto, jer se smatra ključnom figurom u detetovom životu.
Posebni običaji uključuju:
- Lomljenje slavskog kolača: Slično kao na krsnoj slavi, porodica lomi kolač kako bi simbolizovala zajedništvo.
- Darivanje deteta: Gosti donose poklone za dete, poput ikona, odeće ili nakita, čime izražavaju svoje želje za sreću i blagostanje.
- Prvi rez: U nekim krajevima Srbije, kum simbolično skraćuje detetovu kosu makazama, što označava njegovo duhovno starateljstvo.
Simbolika krštenja
U srpskoj tradiciji, krštenje ima duboko simboličko značenje. Ono ne samo da uvodi dete u pravoslavnu veru već predstavlja i početak duhovnog puta, zaštićen blagoslovima crkve i zajednice. Veruje se da je kršteno dete zaštićeno od zlih sila i da ga prati kumova molitva kroz život.
Savremena praksa
Iako se običaji mogu razlikovati od kraja do kraja, krštenje ostaje univerzalni čin radosti i zajedništva u srpskoj tradiciji. Danas se krštenje često povezuje s proslavom koja okuplja porodicu i prijatelje, ali osnovna simbolika ostaje ista – slavljenje života, vere i zajednice.
Kroz običaje krštenja, srpski narod održava vekovne tradicije, osnažujući vezu između porodice, vere i duhovnosti.
Zaveži dušu u maramicu: Zaboravljeni ritual iz Pomoravlja pred rastanak sa voljenima
Kad sin krene u vojsku, muž na rad u tuđinu, ili brat u svet – žene iz Pomoravlja su vezivale maramicu sa hlebom, zemljom i zdravcem. Verovalo se da tako „duša ostaje kod kuće“ dok se telo ne vrati.
Ko je bila Vidosava Kovačević: Prva Srpkinja koja je pisala o telu, smrti i ženskom iskustvu – pre Prvog svetskog rata
Dok su druge pisale o ružama i poeziji, ona je pisala o umiranju, bolu, usamljenosti i telu koje stari. Njeni rukopisi bili su šapat koji niko nije bio spreman da čuje.
Peškir za štalu: Zašto su žene u Podrinju tkale poseban peškir koji se nikada nije unosio u kuću
U selima uz Drinu postojao je neobičan običaj – tkanje i kačenje posebnog peškira na vrata štale. Nije služio za brisanje, već za zaštitu. Nije se unosio u kuću, niti prao. Imao je svoju šaru, svrhu i dušu.
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Komentari(0)