VIŠEVEKOVNI OBIČAJ U MANASTIRU TRONOŠA Sveće visoke preko 1,5 metara i teže od 50 kilograma
Poreklo običaja je iz vremena turske okupacije kada nije bilo parohijskih crkava, pa su kaluđeri služili u više sela.
Viševekovni narodni običaj izlivanja i darivanja ratarskih (oračkih, težačkih) sveća je specifičan za prostor Zapadne Srbije i manastir Tronošu.
Običaj je da se za Veliku sredu izlivaju dve sveće od po 50 kilograma i visoke oko 1,5 metara, a na Veliki četvrtak, posle podne, donose sveće do česme Devet Jugovića u blizini manastira, gde ih ukrašavaju cvećem i u povorci nose do manastirskog dvoriša.
Možda vas zanima:
I PSI SU POLAGALI SVOJE ŽIVOTE NA KOŠARAMA: Crnog su IZREŠETALI pijani rezervisti, Lister je zacvileo na Vaskrs
Crni je jedini službeni pas koji je preživeo pakao Кošara, ali nije dočekao kraj rata
SA PORODICOM Nikola Rokvić dočekao Vaskrs u mestu gde Sveti Nikola "vratio vid" Stefanu Dečanskom (VIDEO)
Nikola Rokvić je već četrnaest dana na putu ka manastiru Svetog Nektarija na Egini sa ciljem da se pokloni svetitelju koji inače slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika. Nikola na ovom putu takođe ima cilj da skupi sredstva da se renovira deo dečije onkološke bolnice
Možda vas zanima:
I PSI SU POLAGALI SVOJE ŽIVOTE NA KOŠARAMA: Crnog su IZREŠETALI pijani rezervisti, Lister je zacvileo na Vaskrs
Crni je jedini službeni pas koji je preživeo pakao Кošara, ali nije dočekao kraj rata
SA PORODICOM Nikola Rokvić dočekao Vaskrs u mestu gde Sveti Nikola "vratio vid" Stefanu Dečanskom (VIDEO)
Nikola Rokvić je već četrnaest dana na putu ka manastiru Svetog Nektarija na Egini sa ciljem da se pokloni svetitelju koji inače slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika. Nikola na ovom putu takođe ima cilj da skupi sredstva da se renovira deo dečije onkološke bolnice
Možda vas zanima:
I PSI SU POLAGALI SVOJE ŽIVOTE NA KOŠARAMA: Crnog su IZREŠETALI pijani rezervisti, Lister je zacvileo na Vaskrs
Crni je jedini službeni pas koji je preživeo pakao Кošara, ali nije dočekao kraj rata
SA PORODICOM Nikola Rokvić dočekao Vaskrs u mestu gde Sveti Nikola "vratio vid" Stefanu Dečanskom (VIDEO)
Nikola Rokvić je već četrnaest dana na putu ka manastiru Svetog Nektarija na Egini sa ciljem da se pokloni svetitelju koji inače slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika. Nikola na ovom putu takođe ima cilj da skupi sredstva da se renovira deo dečije onkološke bolnice
U dvorištu manastira, na sveće se postavljaju ikone Isusa Hrista i Bogorodice, a okupljeni građani sa sveštenstvom i monahinjama organizuju litiju oko crkve Vavedenja Bogorodice. Nakon litije, sveće se unose u crkvu, postavljaju uz oltar i pale tokom cele godine, za vreme crkvenih službi nedeljom i praznikom. Neiskorišćeni delovi sveća se koriste za prirpemu novih, naredne godine, obezbeđujući na taj način konktunuitet običaja.
Poreklo običaja je iz vremena turske okupacije kada nije bilo parohijskih crkava, pa su kaluđeri služili u više sela. Pošto su sela bila udaljena od manastira, stanovnici nisu mogli često dolaziti crkvi. Zato, kada je kaluđer osvetio vodu za Uskrs ili za slavu, ostatak sveće koju je pripremio domaćin, nosio je u manastir. Od ovih sveća izlivane su veće sveće koje su se za Veliki petak stavljale ispred oltara i paljene tokom cele godine.
Danas je običaj izlivanja ratarskih sveća upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Komentari(0)