PRAZNIK SVETOG MUČENIKA PLATONA Ispoštujte običaje, a u vaš dom će biti ispunjen zdravljem i blagostanjem
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Platona.
Rođen je u Ankiri Galatijskoj i bio je hrišćanin po rođenju i vaspitanju. Platon nije skrivao svoju veru u Hrista nego je javno propovedao.
Tada ga je Agripin izložio najstrašnijim mukama. Stavljao mu je vrelu gvozdenu đulad na obnaženo telo, potom mu je od kože pravio kaiše.
Na sve te muke, Platon je odgovarao:
„Muči me još ljuće, da se vidi jasno tvoja beščovečnost i moje trpljenje.„
Kada je mučitelj Platonu spomenuo neznabožačkog filozofa Platona, on je odgovorio:
„Niti sam ja sličan Platonu, ni Platon meni, osim jedino po imenu. Ja se učim mudrosti, koja je Hristova, a on je učitelj one mudrosti, koja je ludost pred Bogom.“
Potom su ga bacili u tamnicu, gde je proveo 18 dana bez hrane i vode.
Kada su se uverili da Platon može živeti gladujući tako dugo, on im reče:
„Vi se hranite mesom, a ja ću svetim molitvama, vas veseli vino, a mene Hristos, loza istinita.“
Posle toga Agripin, videvši da Platona ne može odvratiti od Hrista, osudio ga je na posečenje mačem.
Posečen je oko 266. godine i primio je venac večne slave.
Na ovaj dan bi trebalo raditi u polju, a prema starim običajima žene bi trebalo da obavljaju kućne poslove.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)