Da li krsnu slavu može da nasledi samo sin ili može i ćerka? Sveštenik rešio večitu dilemu Srba
Sveštenik je otkrio da li ćerka može da nasledi očevu krsnu slavu.
Srpski običaji nalažu da krsnu slavu nasleđuje sin, međutim u današnje vreme neretko i ćerke preuzimaju očevu slavu, što je potpuno ispravo, otkriva paroh hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg Boško Savić.
Kada mladi čovek zasnuje svoju samostalnu porodicu, običaj je da prve godine dođe kod oca na slavu. Seče se slavski kolač i otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača. Potom se poljube, jedan drugome čestitaju slavu i tada otac sinu poželi da u buduće slavi slavu u dobrom zdravju i raspoloženju, zajedno sa svojom ženom i decom još mnogo godina.
Deo kolača koji je dobio od oca, sin nosi kući i deli ga sa svojom porodicom, a već od sledeće godine počinje redovno da slavi istog sveca kao i njegov otac, ali u svojoj kući.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Ipak, ostalo je nepoznato šta se dešava sa ćerkama. Da li je moguće da otac prenese slavu i svojoj naslednici isto kao što je prenosi sinu? Odgovor na to pitanje dao je paroh hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg Boško Savić.
"Naravno da je to moguće. Nekada je bila potreba da se prenos slave vrši sa oca na sina i tada su porodice imale više dece. Tada se slava predavala najstarijem sinu i on je slavio u domu svoga oca", objašnjava jerej Savić.
On je rekao da su u savremenom svetu stvari malo drugačije.
"Sada ljudi masovno žive u gradovima, ne žive više u selima i ne obrađuju imanja i sada se slave dele ne samo najstarijem sinu, nego i svim sinovima, ali isto tako i ženskim potomcima", ističe sveštenik, navodeći i lični primer.
"Ja ću kao otac tri kćeri svoju slavu preneti na svoju najstariju ćerku", objašnjava on.
Sveštenik navodi i kada je najbolje vreme da dete preuzme krsnu slavu, ali i šta taj čin podrazumeva.
"Najidealnije vreme za preuzimanje krsne slave je kada sin stupa u brak i odlazi iz porodičnog doma. On tog zaštitnika, figurativno, nosi sa sobom. Donosi ikonu svetitelja u svoj dom i počinje da ga slavi. Ćerka, ukoliko otac ne može više da slavi, ili zbog starosti više nije u stanju da to čini, uzima slavu i slavi je u tom domu, a ako odlazi iz tog doma, sveca slavi kao zaštitu to jest svoju krsnu slavu", objasnio je Savić.
Srpska pravoslavna crkva donela je saborsku odluku koja potvrđuje da ćerke mogu da nasleđuju očevu krsnu slavu. Paralelno sa tim pojavilo se drugo pitanje, a to je šta se dešava sa slavom ćerke nakon udaje za čoveka koji slavi drugog sveca.
"U tom slučaju bi trebalo da slave i jednu i drugu slavu. Ukoliko se desi da imaju više dece, ona se dve slave dele na dva najstarija deteta", zaključuje sveštenik.
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
NA KOJIM MESTIMA JE BRANKO ĆOPIĆ SKRIVAO SVOJE RUKOPISE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
TRAVA "ZMIJARKA": Kako su naši preci terali zmije iz dvorišta pomoću jedne biljke?
Nekada davno, u selima južne Srbije, verovalo se da trava poznata kao "zmijarka" ima posebnu moć da drži zmije daleko od kuća i dvorišta. Danas ovaj običaj skoro da je potpuno nestao.
Komentari(0)