Istorija manastira beleži i da je u njemu izdata povelja jednog vlaškog vojvode.
Prvi pomen manastira Rakovica datira sa početka 16. veka u jednom putopisu Feliksa Petančića. Za manastir se smatra da je stariji i da ga je podignut u vreme srpskih kraljeva Dragutina i Milutina. Istorija manastira beleži i da je u njemu izdata povelja jednog vlaškog vojvode.
U tom dokumentu vlaški vojvoda Konstantin Brankovean-Besaraba navdi da je manastir izgradio Radule vojvoda. Pošto nema bližih odrednica, a vojvoda pod tim imenom je bilo mnogo, sumnja se da je taj Radule koji se pominje u povelji zet kneza Lazara koji je vladao Vlaškom od 1377. do 1385. godine. Manastir Rakovica se nekad nalazio na drugom mestu, ali je zbog čestog prolaska turske vojske manastir premešten na današnju skrovitiju lokaciju.
View this post on Instagram
Za Rakovicu se vezuje porodica Obrenović. Knez Miloš Obrenović je obnavljao i gradio mnoge crkve, a pomagao je i darivao Rakovicu iz razloga što je njegov ranopreminuli sin Todor počivao u manastiru. Pored Miloša manastiru su pomagali i njegova žena Ljubica, po kojoj se danas zove „Ljubičin konak“, kao i knez Mihailo Obrenović i Tomanija Obrenović, žena Jevrema Obrenovića.
Valja pomenuti da se u ovom manastiru 1909. godine, na praznik Svetog Nikole, zamonašio Nikolaj Velimirović.
Rakovica je znamenit manastir i zbog činjenice da mnoge istorijske ličnosti počivaju u njemu. Pored Todora Obrenovića i Jevrema i Tomanije Obrenović u Rakovici počivaju Milivoj Blaznavac, ustanik Vasa Čarapić, partijarh Dimitrije, a od 2009. godine, prema sopstvenoj želji, i patrijarh Pavle.
View this post on Instagram
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Komentari(0)