Flora Sends rođena je u malom mestu Neder Popiton u Jorkširu 1876. godine. Bila je školovana, a pored toga u mladosti je učila da jaše, puca iz vatrenog oružja i vozi automobil. Imala je 38 godina kada je izbio Prvi svetski rat i odmah se prijavila za medicinsku sestru u britanskoj vojsci.
Tamo je je međutim sačekalo razočaranje. Odbijena je jer nije prošla potrebnu obuku, a rečeno joj je i da ima “mnogo obučenijih od nje”.
A onda je Flora čula da Srbiji treba pomoć…
Naš “brat” Flora
Bio je kraj 1914. i širom Evrope počeli su da se organizuju grupe medicinskih sestara i doktora da krenu put Srbije. Flora je u tome videla svoju šansu. Prijavila se i postala deo Anglo-američke jedinice koji je odmah krenuo ka Balkanu.
Sve do konačnog sloma Srbije u jesen 1915. i povlačenja preko Albanije Flora je radila kao medicinska sestra u ratnim bolnicama širom Srbije uključujući i Valjevo, “grad bolnicu” tokom strašne epidemije tifusa. Kratke boravke u Engleskoj koristila je za prikupljanje pomoći za Srbiju, pre svega medicinskog materijala.
A onda je stigla naredba o povlačenju. Flora je odbila naređenje da ode sa medicinskim osobljem u Solun. Umesto toga želela je da do kraja ostane sa vojskom. Jedini način za to bio je da se prijavi u redove vojske što je i učinila.
Jedino čega se Flora bojala bilo je da ne bude teret vojsci i kao takav im oteža povlačenje preko Albanije. Oficir srpske vojske Miloš Vasić rekao joj je da će biti upravo sutrotno jer će “njeno prisustvo ohrabriti vojnike jer ona za njih predstavlja celu Englesku“.
I tako je Flora postala deo Drugog pešadijskog puka i poziva Moravske divizije “Knjaz Mihailo”, u narodu mnogo poznatijeg kao Gvozdeni puk.
Flora u ratu
Flora je već imala 40 godina kada je prvi put iskusila pravi rat, ali - nije uzmakla! Pokazala se kao junak i postala je jedina žena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata. Odlikovana je sa sedam medalja.
Tokom 1916. bila je ranjena i tada je u bolnici nadomak Soluna upoznala još jednu srpsku heroinu - Milunku Savić. U svom dnevniku Flora je kasnije zapisala da ju je daleko mlađa “koleginica” oduševila svojim duhom i hrabrošću. Po njenim rečima, Milunka nije mogla da dočeka da se vrati na front, da je stalno ustajala iz kreveta i šetkala što je sestre dovodilo do nervnog sloma.
Kraj rata Flora Sends je dočekala sa činom kapetana.
“Naša Engleskinja”
Nakon rata Flora je rešila da se ne vraća u Englesku. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je na frontu pronašla ljubav. Udala se za saborca - oficira Jurija Judeniča. Ovaj oficir je nakon revolucije u domovini rešio da ostane na Solunskom frontu i tu je sreo Floru.
Florin suprug preminuo je u septembu 1941. godine i nakon toga ratne dane ova bivša ratnica je uglavnom provodila u samovanju. Posle rata se vratila u domovinu gde je živela sve do smrti 1956. Bilo joj je 80. godina.
Ironično, njeni podvizi u Engleskoj su uglavnom zaboravljeni. U Srbiji je se pomalo i sećaju - RTS je 1997. o njenom životu snimio film pod nazivom “Naša Engleskinja”, a pre desetak godina je dobila i ulicu u Beogradu na opštini Savski venac.
(Istorijski zabavnik)
Da li treba kupovati vence za pokojnika? Sveštenik otkrio pravu istinu, ovo treba znati kad neko umre
Sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, otkrio je pravu istinu kupovine venaca za sahranu. Ovo trebate znati akda neko umre.
TITOV SNIMAK KOJI PLAŠI: "Peče me savest, suviše sam toga već pobio u životu"
Na društvenim mrežama gotovo neprimećeno je prošao video snimak iz 1976. godine, u kome bivši jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito, pred kamerama iznosi šokantno priznanje.
Kako se svađa odražava na odnos u braku, a kada je pogubna?
U svom izlaganju pod nazivom “Muškarac i žena”, kog je u okviru istoimene knjige priredio Bojan Jovanović, Vladeta Jerotić se bavio odnosom između muškarca i žene sa psihološke, biološke, religijske i sociološke tačke gledišta, razmatrajući njihove različitosti i uloge u braku zajedno sa razvitkom društva, preko patrijarhalnog doba do savremenog doba emancipacije žena.
Glumio je čuvenu SLAVUJKU, a danas živi na ivici egzistencije i evo kako izgleda: "CVILIM I PLAČEM KAD MI STIGNE PENZIJA"
Glumca, kompozitora, tekstopisca i voditelja Borisa Bizetića, mnogi pamte kao čuvenu Slavujku iz humorističkog šoua, koji je režirao upravo on, a koji se emitovao u periodu od 1994. godine do 2002. godine i 1996. godine dobio je Oskar popularnosti za najpopularniju emisiju.
I NEPRIJATELJSKIM VOJNICIMA VELIKOG RATA U ovom srpskom gradu je jedinstven spomenik koji opominje na sav besmisao rata
Danas slavimo Dan primirja, ali jedan spomenik na čačanskom groblju na najbolji mogući način pokazuje svu strahotu, ali i besmisao ratovanja.
Komentari(0)