Flora Sends rođena je u malom mestu Neder Popiton u Jorkširu 1876. godine. Bila je školovana, a pored toga u mladosti je učila da jaše, puca iz vatrenog oružja i vozi automobil. Imala je 38 godina kada je izbio Prvi svetski rat i odmah se prijavila za medicinsku sestru u britanskoj vojsci.
Tamo je je međutim sačekalo razočaranje. Odbijena je jer nije prošla potrebnu obuku, a rečeno joj je i da ima “mnogo obučenijih od nje”.
A onda je Flora čula da Srbiji treba pomoć…
Naš “brat” Flora
Bio je kraj 1914. i širom Evrope počeli su da se organizuju grupe medicinskih sestara i doktora da krenu put Srbije. Flora je u tome videla svoju šansu. Prijavila se i postala deo Anglo-američke jedinice koji je odmah krenuo ka Balkanu.
Sve do konačnog sloma Srbije u jesen 1915. i povlačenja preko Albanije Flora je radila kao medicinska sestra u ratnim bolnicama širom Srbije uključujući i Valjevo, “grad bolnicu” tokom strašne epidemije tifusa. Kratke boravke u Engleskoj koristila je za prikupljanje pomoći za Srbiju, pre svega medicinskog materijala.
A onda je stigla naredba o povlačenju. Flora je odbila naređenje da ode sa medicinskim osobljem u Solun. Umesto toga želela je da do kraja ostane sa vojskom. Jedini način za to bio je da se prijavi u redove vojske što je i učinila.
Jedino čega se Flora bojala bilo je da ne bude teret vojsci i kao takav im oteža povlačenje preko Albanije. Oficir srpske vojske Miloš Vasić rekao joj je da će biti upravo sutrotno jer će “njeno prisustvo ohrabriti vojnike jer ona za njih predstavlja celu Englesku“.
I tako je Flora postala deo Drugog pešadijskog puka i poziva Moravske divizije “Knjaz Mihailo”, u narodu mnogo poznatijeg kao Gvozdeni puk.
Flora u ratu
Flora je već imala 40 godina kada je prvi put iskusila pravi rat, ali - nije uzmakla! Pokazala se kao junak i postala je jedina žena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata. Odlikovana je sa sedam medalja.
Tokom 1916. bila je ranjena i tada je u bolnici nadomak Soluna upoznala još jednu srpsku heroinu - Milunku Savić. U svom dnevniku Flora je kasnije zapisala da ju je daleko mlađa “koleginica” oduševila svojim duhom i hrabrošću. Po njenim rečima, Milunka nije mogla da dočeka da se vrati na front, da je stalno ustajala iz kreveta i šetkala što je sestre dovodilo do nervnog sloma.
Kraj rata Flora Sends je dočekala sa činom kapetana.
“Naša Engleskinja”
Nakon rata Flora je rešila da se ne vraća u Englesku. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je na frontu pronašla ljubav. Udala se za saborca - oficira Jurija Judeniča. Ovaj oficir je nakon revolucije u domovini rešio da ostane na Solunskom frontu i tu je sreo Floru.
Florin suprug preminuo je u septembu 1941. godine i nakon toga ratne dane ova bivša ratnica je uglavnom provodila u samovanju. Posle rata se vratila u domovinu gde je živela sve do smrti 1956. Bilo joj je 80. godina.
Ironično, njeni podvizi u Engleskoj su uglavnom zaboravljeni. U Srbiji je se pomalo i sećaju - RTS je 1997. o njenom životu snimio film pod nazivom “Naša Engleskinja”, a pre desetak godina je dobila i ulicu u Beogradu na opštini Savski venac.
(Istorijski zabavnik)
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
SRPSKA SVETINJA ODOLEVA VEKOVIMA: Manastir Đurđevi stupovi prva je vladarska zadužbina Stefana Nemanje (FOTO)
Crkvene porte su poslednjih godina postale sve punije, a vernici se okupljaju u velikim brojevima, kako u manastiru Đurđevi stupovi, tako i u drugim crkvama u Starom Rasu.
Srpski vojnik iz Velikog rata: Trifkova priča o povratku
Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
SLAVIMO SVETOG PAVLA ISPOVEDNIKA Veruje se da će Bog svakom ko izgovori ovu molitvu podariti blaženstvo duše
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Pavla Ispovednika, patrijarha koji je udavljen tokom služenja liturgije
Komentari(0)