Na Avali, među drevnim kamenjem i ostacima zidova, leže ruševine manastira Kasteljan, svedočanstvo o prošlim vekovima i duhovnim korenima ovog kraja. Iako je danas srušen, Kasteljan čuva tajne svog vremena i ostaje značajno mesto za istraživače i ljubitelje istorije.
Na severnim padinama Avale, u tihom zaklonu borovih šuma, smešteni su ostaci manastira Kasteljan. Ovaj manastir je vekovima bio centar duhovnosti, ali je kroz burnu istoriju razrušen i danas predstavlja arheološko nalazište koje privlači istraživače i posetioce koji žele da otkriju skriveno nasleđe Avale.
Istorijat manastira
Prema istorijskim izvorima, manastir Kasteljan datira iz 14. veka i sagrađen je tokom perioda srpske srednjovekovne države. Smatra se da je služio kao duhovni centar i utočište u vremenu kada su brojne crkve i manastiri bili razrušeni tokom turskih osvajanja. Kasteljan je u to vreme imao i odbrambenu funkciju, jer je lociran na uzvišenju sa kojeg se pruža pregled celog kraja.
Nakon turskih osvajanja, manastir je pretrpeo nekoliko napada i tokom vremena potpuno je srušen. Danas su vidljivi samo delovi kamenih zidova i temelja, što posetiocima pruža priliku da naslute obrise nekadašnjeg manastirskog kompleksa.
Arheološko nalazište i simbol prošlih vremena
Iako Kasteljan nije obnovljen, njegovi ostaci danas predstavljaju vredno arheološko nalazište. Kamenje i temelji koji su opstali omogućavaju arheolozima da istraže arhitekturu i istorijske karakteristike ovog manastira. Nedaleko od ruševina mogu se pronaći i ostaci rimskih temelja, što pokazuje da je Avala vekovima bila naseljena i korišćena kao strateški značajna tačka.
Posetioci Kasteljana imaju priliku da oslušnu mir i spokoj koji pružaju ruševine. Za mnoge, ovo mesto i dalje nosi snažnu duhovnu energiju, iako nema očuvanih zidina ili fresaka.
Legende i nasleđe
Kao i mnoga stara srpska manastirska mesta, Kasteljan je obavijen legendama. Prema jednoj priči, monasi su, pred najezdom osvajača, sakrili vredne relikvije u pećinama i šumama Avale. I danas se veruje da neki od tih predmeta leže sakriveni, što ovo mesto čini intrigantnim za ljubitelje tajni i misterija.
Manastir Kasteljan ostaje simbol prošlosti, svedok istorijskih promena i borbi za očuvanje vere i kulture. Kao deo bogate istorije Avale, iako u ruševinama, Kasteljan podseća na vekovnu borbu i težnju ka duhovnosti.
Zašto posetiti ruševine manastira Kasteljan?
Iako je Kasteljan danas samo arheološko nalazište, poseta ovom mestu pruža priliku za istraživanje tragova prošlosti. Ruševine manastira su idealno mesto za ljubitelje istorije i prirode, gde mirna atmosfera Avale omogućava posetiocima da osete duh drevnih vremena.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)