Na Avali, među drevnim kamenjem i ostacima zidova, leže ruševine manastira Kasteljan, svedočanstvo o prošlim vekovima i duhovnim korenima ovog kraja. Iako je danas srušen, Kasteljan čuva tajne svog vremena i ostaje značajno mesto za istraživače i ljubitelje istorije.
Na severnim padinama Avale, u tihom zaklonu borovih šuma, smešteni su ostaci manastira Kasteljan. Ovaj manastir je vekovima bio centar duhovnosti, ali je kroz burnu istoriju razrušen i danas predstavlja arheološko nalazište koje privlači istraživače i posetioce koji žele da otkriju skriveno nasleđe Avale.
Istorijat manastira
Prema istorijskim izvorima, manastir Kasteljan datira iz 14. veka i sagrađen je tokom perioda srpske srednjovekovne države. Smatra se da je služio kao duhovni centar i utočište u vremenu kada su brojne crkve i manastiri bili razrušeni tokom turskih osvajanja. Kasteljan je u to vreme imao i odbrambenu funkciju, jer je lociran na uzvišenju sa kojeg se pruža pregled celog kraja.
Nakon turskih osvajanja, manastir je pretrpeo nekoliko napada i tokom vremena potpuno je srušen. Danas su vidljivi samo delovi kamenih zidova i temelja, što posetiocima pruža priliku da naslute obrise nekadašnjeg manastirskog kompleksa.
Arheološko nalazište i simbol prošlih vremena
Iako Kasteljan nije obnovljen, njegovi ostaci danas predstavljaju vredno arheološko nalazište. Kamenje i temelji koji su opstali omogućavaju arheolozima da istraže arhitekturu i istorijske karakteristike ovog manastira. Nedaleko od ruševina mogu se pronaći i ostaci rimskih temelja, što pokazuje da je Avala vekovima bila naseljena i korišćena kao strateški značajna tačka.
Posetioci Kasteljana imaju priliku da oslušnu mir i spokoj koji pružaju ruševine. Za mnoge, ovo mesto i dalje nosi snažnu duhovnu energiju, iako nema očuvanih zidina ili fresaka.
Legende i nasleđe
Kao i mnoga stara srpska manastirska mesta, Kasteljan je obavijen legendama. Prema jednoj priči, monasi su, pred najezdom osvajača, sakrili vredne relikvije u pećinama i šumama Avale. I danas se veruje da neki od tih predmeta leže sakriveni, što ovo mesto čini intrigantnim za ljubitelje tajni i misterija.
Manastir Kasteljan ostaje simbol prošlosti, svedok istorijskih promena i borbi za očuvanje vere i kulture. Kao deo bogate istorije Avale, iako u ruševinama, Kasteljan podseća na vekovnu borbu i težnju ka duhovnosti.
Zašto posetiti ruševine manastira Kasteljan?
Iako je Kasteljan danas samo arheološko nalazište, poseta ovom mestu pruža priliku za istraživanje tragova prošlosti. Ruševine manastira su idealno mesto za ljubitelje istorije i prirode, gde mirna atmosfera Avale omogućava posetiocima da osete duh drevnih vremena.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)