Poznata su dva osvećenja vode: veliko i malo.
Osvećena voda se koristi prilikom osvećivanja hramova, domova, nadgrobnih spomenika i raznih predmeta koji čoveku služe ili se on njima koristi.
U svetoj tajni Krštenja, osvećena voda postaje “vodom očišćenja, banjom preporoda, izvorom života”, u kojoj se kršteni rađa “vodom i Duhom” za novu stvarnost Carstva Nebeskoga.
Kada se vrši osvećenje vode?
Možda vas zanima:
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Evo koliko se dugo čuva sveta vodica: Na Krstovdan je ovako odložite, kako ne biste napravili veliki greh
Kako ne biste načinili veliki greh, odložite svetu vodicu na ovaj način.
Možda vas zanima:
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Evo koliko se dugo čuva sveta vodica: Na Krstovdan je ovako odložite, kako ne biste napravili veliki greh
Kako ne biste načinili veliki greh, odložite svetu vodicu na ovaj način.
Možda vas zanima:
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Evo koliko se dugo čuva sveta vodica: Na Krstovdan je ovako odložite, kako ne biste napravili veliki greh
Kako ne biste načinili veliki greh, odložite svetu vodicu na ovaj način.
Poznata su dva osvećenja vode: veliko i malo.
Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu.
To je svečani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje veliko mnoštvo naroda, koji osvećenu vodu nose svojim domovima, jer se ta Sveta Vodica – Bogojavljenska, čuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nuždi (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova). U nekim našim krajevima običaj je da sveštenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.
S druge strane, malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, pri drugim crkvenim činovima i obredima, pa i na traženje pojedinih vernika. Prema svakoj potrebi, može se vršiti malo osvećenje vode u svako vreme i na svakom mestu: u kući, u polju, u vrtu i tako dalje.
Tradicionalno svećenje vodice po domovima
Tradicija je u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi da sveštenik u toku godine dva puta poseti domove svojih vernika radi izvršenja svećenja vodice, i to na nekoliko dana pred Krsnu slavu, i pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Dolaskom sveštenika u kuću i svećenjem vodice, ulazi blagodat Božija u Vaš dom. Jer, po završetku čina osvećenja vode, sveštenik kropi sve delove kuće, kao i svu decu koja su prisutna, pri čemu oni celivaju Časni Krst i desnicu sveštenika.
To osvećenje vodice po domovima nije samo “puki” običaj, nego nasušna potreba samih vernika, koji osećaju potrebu da povremeno budu osvećeni i očišćeni kropljenjem svete vodice.
Svećenje vodice i njeno korišćenje, ima svoj puni smisao i značaj samo uz držanje i svih ostalih propisa Pravoslavne Crkve o hrišćanskom duhovnom životu, kao što su post, molitva, milostinja, sveta Tajna pokajanja i ispovesti grehova.
Koliko se dugo može čuvati Sveta Vodica?
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)