Sigurno ste više puta prisustvovali ovom narodnom običaju.
Neki smatraju da cepanje treba da pokaže da (energetskoj) auri roditelja u ekspanziji dosadašnja odeća više nije odgovarajući omotač.
Drugi veruju da ovaj običaj vodi korene iz davnih vremena, kada se deca nisu rađala u porodilištima, već u kući, na ulici, u njivi, u šumi i drugim mestima.
Dete je trebalo da se uvije u neki komad tkanine zbog zaštite od hladnoće, a zbog nekog drugog verovanja se izbegavala ženska odeća kad god ima neka muška košulja u blizini.
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
Ako se dete rodi u kući, onda se odevni predmet uzimao iz ormana, a ako se porođaj dogodi napolju, onda se zaustavljao prvi muškarac koji se nađe u blizini, te bi se od njega uzimala košulja.
Veruje se, takođe, da se onima koji učestvuju u cepanju košulje, a to su radili samo muškarci muškarcima, prenosi neka vrsta sreće muškarcu koji je postao otac, i da će oni koji je cepaju isto postati očevi.
Neki smatraju i da ovaj običaj potiče od verovanja da će onaj ko uzme delić iscepane košulje dobiti takođe isti pol deteta kao i otac čiju košulju cepaju, a opet, u da se, opet, u drugim krajevima verovalo i da to vodi ka dobijanju bebe suprotnog pola.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)