MLADI HRLE MANASTIRU VOLJAVČA Veruje se da će slobodni mladići i devojke na ovom mestu brzo naći bračnog druga
Prema narodnom verovanju kada su Turci stigli u ove krajeve i pronašli ovaj manastir, srušili su sve do temelja. Od crkve brvnare i nekadašnjeg manastira na čijim temeljima je podignuta, ostao je samo jedan kamen i kivot nepoznatog svetitelja za koji se veruje da je donet sa Kosova, a kraj tih moštiju narod prepričava da su se neretko dešavala čudesna iscelenja.
Na pola puta između Kraljeva i Čačka u samom srcu Srbije , selu Tavnik, nalazi se jedna od velikih pravoslavnih svetinja. Manastir Voljavča pod svojim okriljem ima staru crkvu brvnaru i drugu iz 19. veka. Prema predanju crkvu-brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević kada je prilikom Velike seobe Srba zastao u selu Tavnik i ugledao mali manastir za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao. On je tu sagradio i malu crkvu i tada su se svi Srbi koji su krenuli sa njim, sa malo hrane i decom u naručju tu i pričestili.
Od crkve brvnare i nekadašnjeg manastira na čijim temeljima je podignuta, ostao je samo jedan kamen i kivot nepoznatog svetitelja za koji se veruje da ga je tada sa Kosova patrijarh Arsenije doneo, a kraj tih moštiju narod prepričava da su se neretko dešavala čudesna iscelenja.To nije bio običan kamen, već je iz njega tekla voda kojom se narod ovih krajeva vekovima lečio. Posle je manastir bio napušten i izvor je presušio, međutim kada su polovinom prošlog veka monahinje došle u obnovljeni manastir, posle nekoliko dana sipale su vodu u kamen i izvor je ponovo potekao i teče i dan danas.
Danas se na samom ulazu u manastir nalazi kamena česma sa koje teče voda, a mahom po nju dolaze momci i devojke koji žele da pronađu svog bračnog druga, jer se veruje da im veliki sveci u tome ovde pomažu.
Manastir je otvoren svakog dana od 8-16h.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)