Jedini srpski dobitnik Nobelove nagrade, preminuo je u Beogradu 13. marta 1975. godine.
Da li je testament autentičan?
Ovom temom bavile su se “TV novosti” 1992. godine. Zanimljiv i obiman članak, u kojem su o kontroverzama vezanim za ostavinski postupak koji se odigrao posle smrti književnika govorili pravnici, advokati i ljudi koji su bili u kontaktu sa Andrićem pre smrti, prenosimo u celosti:
- Ivo Andrić je i bio i nije bio škrt. Po tome što je nerado davao, reklo bi se da je bio cicija. Tako su ga neki optuživali, makar on to objašnjavao time da je svako davanje ponižavanje onog kome se daje. Po njegovoj apsolutnoj nezainteresovanosti za bilo kakvo sticanje i odsustvu želje da nešto učini sa onim što je posedovao, tvdičluk mu nije bila osobina. Možda je baš zbog toga i umro bez testamenta.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Tri naslednika
-Zapravo, on je dva puta pisao testament – prvi put je za naslednika odredio suprugu Milicu, a posle njene smrti njenu majku. Treći put nije želeo da ga piše, nego je ostavio usmeni testament Gvozdenu Jovanoviću, tadašnjem pomoćniku republičkog sekretara za prosvetu i kulturu i Milanu Đokoviću, upravniku Jugoslovenskog narodnog pozorišta. Obojica su bila bliski Andriću naročito poslednjih godina njegovog života. Na osnovu usmeno izrečene želje, Andrićev imetak iskorišćen je za osnivanje njegove zadužbine.
U autentičnost usmenog Andrićevog testamenta, međutim, postoji sumnja. Prvi ju je izrekao dr Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, još 1978. u magistarskom radu na temu usmeni testament. Andrićev testament naveden je kao primer nepouzdanosti ovakve vrste dokumenta za rasplaganje imovinom posle smrti čoveka koji nije ostavio napisanu poslednju želju. Po mišljenju dr Antića, Andrićev testament nije bio pravno valjan, kao i ceo ostavinski postupak, vođen na osnovu njega.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)