SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sećanje na dve svetiteljke koje su živele raskalašnim i bludnim životom, ali su se pokajale i tako zaslužile carstvo nebesko.
One i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele - u pitanju su prepodobna Pelagija i prepodobna Taisa.
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote. Legenda kaže da je mogla da pomuti razum i zavede svakog muškarca i da je to koristila. Bila je plesačica i prostitutka i na taj način se mnogo obogatila.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Kada je čula propoved episkopa Nona o Strašnom Sudu i kazni grešnika sve se promenilo! Pelagija je odlučila da se krsti i promeni svoj život.
- Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko – molila je prema predanju Pelagija u jednom manastiru i sveštenici su je krstili i pomogli joj da okaje grehe.
Ovu molitvu i danas izgovaraju grešne žene koje traže pomoć i oprost grehova.
Pelagija je onda svoje ogromno bogatstvo poklonila siromašnima i tajno otišla u Jerusalim, gde se pod muškim imenom, kao monah Pelagije, zatvorila u jednu ćeliju zavetovavši sebe na život pun posta, molitve i iskušeništva.
Tako je provela tri godine pre nego što je, očišćena od grehova i spokojna, umrla 461. godine.
Osim dana Prepodobne Pelagije, srpska pravoslavna crkva danas slavi i sećanje na hrišćansku svetiteljku Prepodobnu Taisu.
I ona je bila grešnica koja je mladost provela u bludu i radeći kao prostitutka. Taisa je od detinjstva učena ovakvom životu jer ju je na zlo nagovarala rođena majka. Zato je jedan od učenika Svetog Antonija Velikog - Pafnutije Sidonit, čuvši za Taisinu priču, rešio da je spase.
Otišao je kod nje i platio joj noć. Pomislivši da je prerušeni monah samo još jedna mušterija, Taisa ga je odvela kući, a onda je on počeo da joj pripoveda o Strašnom sudu i kazni koja čeka sve grešnike.
Nakon toga, Taisa se toliko pokajala zbog svojih dela, da je razdelila sve svoje bogatstvo i zamonašila se. Nakon godina pokajničkog i isposničkog života, izašla je iz manastira i ubrzo nakon toga preminula 340. godine.
Sveta Taisa se pojavljuje kao lik u Fransovom romanu Taida (1890), po kojem je kasnije nastala istoimena opera Žila Masnea i nemi film.
Prepodobne Pelagija i Taisa i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)