SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sećanje na dve svetiteljke koje su živele raskalašnim i bludnim životom, ali su se pokajale i tako zaslužile carstvo nebesko.
One i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele - u pitanju su prepodobna Pelagija i prepodobna Taisa.
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote. Legenda kaže da je mogla da pomuti razum i zavede svakog muškarca i da je to koristila. Bila je plesačica i prostitutka i na taj način se mnogo obogatila.
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
DANAS JE SVETI SVEŠTENOMUČENIK TEODOR ANKIRSKI Bio je potajni hrišćanin i krčmar
Ovaj Hristov mučenik bio je potajni hrišćanin. Bio je krčmar u Ankiri u vreme cara Dioklecijana.
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
DANAS JE SVETI SVEŠTENOMUČENIK TEODOR ANKIRSKI Bio je potajni hrišćanin i krčmar
Ovaj Hristov mučenik bio je potajni hrišćanin. Bio je krčmar u Ankiri u vreme cara Dioklecijana.
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
DANAS JE SVETI SVEŠTENOMUČENIK TEODOR ANKIRSKI Bio je potajni hrišćanin i krčmar
Ovaj Hristov mučenik bio je potajni hrišćanin. Bio je krčmar u Ankiri u vreme cara Dioklecijana.
Kada je čula propoved episkopa Nona o Strašnom Sudu i kazni grešnika sve se promenilo! Pelagija je odlučila da se krsti i promeni svoj život.
- Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko – molila je prema predanju Pelagija u jednom manastiru i sveštenici su je krstili i pomogli joj da okaje grehe.
Ovu molitvu i danas izgovaraju grešne žene koje traže pomoć i oprost grehova.
Pelagija je onda svoje ogromno bogatstvo poklonila siromašnima i tajno otišla u Jerusalim, gde se pod muškim imenom, kao monah Pelagije, zatvorila u jednu ćeliju zavetovavši sebe na život pun posta, molitve i iskušeništva.
Tako je provela tri godine pre nego što je, očišćena od grehova i spokojna, umrla 461. godine.
Osim dana Prepodobne Pelagije, srpska pravoslavna crkva danas slavi i sećanje na hrišćansku svetiteljku Prepodobnu Taisu.
I ona je bila grešnica koja je mladost provela u bludu i radeći kao prostitutka. Taisa je od detinjstva učena ovakvom životu jer ju je na zlo nagovarala rođena majka. Zato je jedan od učenika Svetog Antonija Velikog - Pafnutije Sidonit, čuvši za Taisinu priču, rešio da je spase.
Otišao je kod nje i platio joj noć. Pomislivši da je prerušeni monah samo još jedna mušterija, Taisa ga je odvela kući, a onda je on počeo da joj pripoveda o Strašnom sudu i kazni koja čeka sve grešnike.
Nakon toga, Taisa se toliko pokajala zbog svojih dela, da je razdelila sve svoje bogatstvo i zamonašila se. Nakon godina pokajničkog i isposničkog života, izašla je iz manastira i ubrzo nakon toga preminula 340. godine.
Sveta Taisa se pojavljuje kao lik u Fransovom romanu Taida (1890), po kojem je kasnije nastala istoimena opera Žila Masnea i nemi film.
Prepodobne Pelagija i Taisa i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)