Ukoliko ste pozvani da budete kršteni ili venčani kum a niste sigurni da li ste i sami kršteni, evo kako treba da postupite
Postoje generacije ljudi koji su odrasli u staroj Jugoslaviji a koji zbog komunizma nisu kršteni ili su bili tajno kršteni. Postoje i oni koji nisu načisto da li se stvarno desilo krštenje kada su bili deca.
Starešina Sabornog hrama Svetog Petra i Pavla u Petrovaradinu, protojerej Blagoje Katić, za „Religiju“ objašnjava da u takvim situacijama Crkva nudi rešenje, vodeći računa o svakom pojedincu i njegovoj duhovnoj potrebi.
- Prvo što treba uraditi jeste proveriti crkvene knjige, gde se čuvaju podaci o svakom krštenju - objašnjava otac Blagoje i dodaje da ukoliko iz bilo kog razloga ove knjige nisu dostupne ili su uništene, sledeći korak je kontaktirati moguće svedoke. To su najčešće rodbina, prijatelji ili kumovi koji bi mogli da posvedoče o tom svetom činu.
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Šta znači kad se dete krsti na Ostrogu? Zbog ovoga poznati tamo hrle, ako strogo ne ispoštujete 1 pravilo - odbiće vas
Krštenje u manastiru Ostrog je poseban doživljaj, a jedna žena iz Srbije podelila je svoje predivno iskustvo
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Šta znači kad se dete krsti na Ostrogu? Zbog ovoga poznati tamo hrle, ako strogo ne ispoštujete 1 pravilo - odbiće vas
Krštenje u manastiru Ostrog je poseban doživljaj, a jedna žena iz Srbije podelila je svoje predivno iskustvo
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Šta znači kad se dete krsti na Ostrogu? Zbog ovoga poznati tamo hrle, ako strogo ne ispoštujete 1 pravilo - odbiće vas
Krštenje u manastiru Ostrog je poseban doživljaj, a jedna žena iz Srbije podelila je svoje predivno iskustvo
Međutim, šta ako nema više svedoka ili su oni preminuli? Sveta tajna krštenja je neponovljiva, za razliku od pokajanja (ispovesti), pričešća, braka i jeleosvećenja koji su ponovljivi. Crkva je predvidela rešenje i za takve situacije, kako bi svaki vernik mogao da živi u miru, bez sumnji.
- Ako ne može da se dokaže da li je neko kršten, a ta osoba nije sigurna da li je primila Svetu tajnu, sveštenik obavlja poseban čin - ističe otac Blagoje.
- Tada, prilikom čina krštenja, sveštenik izgovara formu: "Ako nisi kršten(a), krštava se sluga Božiji (ime) u ime Oca i Sina i Svetoga Duha". Crkva veoma vodi računa o svim životnim situacijama - dodaje protojerej Blagoje Katić.
Ova posebna molitva, jednostavna ali duboko značajna, pruža duhovni mir onima koji su u nedoumici. Krštenje je sveti temelj svakog hrišćanina, čin kojim se prima blagodat Duha Svetoga i otvara put ka večnoj zajednici sa Bogom. Čak i u trenucima nesigurnosti, Crkva brine o svakom verniku, donoseći svetlost u trenutke tame i sumnje.
Kao autor knjige „Živeti Hristom“, protojerej Blagoje Katić napominje da je Hristos uvek prisutan u životima onih koji ga traže, čak i kada ne znamo sve odgovore. Crkva kroz obrede i molitve donosi utehu i sigurnost, usmeravajući vernike ka svetlosti vere i večnom jedinstvu sa Gospodom.
(Religija)
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Komentari(0)