Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči o kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
Postoje određene reči koje su se nekada koristile, dok su danas izašče iz upotrebe. Stručno rečeno, govorimo o arhaizmima.
Ako kažete da večeras idete “do čaršije” neko će vas verovatno i razumeti, ali kuda ste se uputili ako idete “na čair”? I ko vas to prati kada sa vama ide i “dost”? Još kažite da ćete usput svratiti do “džambasina” i nikome najverovatnije neće biti ništa jasno!
Ne govorite vi neki strani jezik nego koristite reči koje su odavno izašle iz upotrebe iako nisu ništa manje korisne ili “lepe”.
Jezik se stalno prilagođava i menja, pa tako neke reči ulaze u upotrebu dok druge, neminovno, izlaze i padaju i zaborav. Brišemo prašinu sa nekih od tih izraza, od kojih su mnoge turcizmi, i predstavljamo vam 30 fantastičnih reči koje su koristili stari Srbi, a čije značenje danas retko ko zna!
AŽAMIJA – Neiskusan nevešt, mlad čovek (u narodnoj poeziji – neiskusno, nerazumno, naivno, ludo dete)
BRKLJAČITI – nejasno govoriti, mumljati, brondati
VAJKATI – žaliti se, kajati se
“Ne vajkaj se na život, već se vataj kakvog čestitog posla!” – narodna poslovica
GEKNUTI – umreti, ali i propasti (finansijski)
DOST – prijatelj, a odatle je DOSTLUK – prijateljstvo
ĐIDIJA – obešenjak, siledžija, nasilnik (tur.), kod Srba može da bude i junak, delija, zanesenjak koji izaziva divljenje
EGEDA – violina
“Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju” – Vuk Karadžić
ŽDREPČOVIT – konj koje je spreman za parenje, ali u prenesenom smislu i muškarac koji misli samo na “švrljanje i švalerisanje”
ZULUM – nasilje, nepravda
“Tu knezovi nisu radi kavzi, Nit su radi Turci izjelice, Al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne moze, ni trpiti Turskoga zuluma” – narodna pesma “Početak bune protiv dahija”.
IZVANLJUDNIK – nečovek, čovek bez ljudskosti
JARA – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu
KUVET – moć, sila, snaga
LIPCAL – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč “LIPSAO” sa istim značenjem
LJESAK – sjaj, odblesak.
“Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno” – Petar Pecija Petrović
MAKANJA – malo, sićušno dete, sitno “poput makova zrna”
NEKNJA – prekjuče
NJEGOVSKI – karakterističan za njega, njemu svojstven
“Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv” – Veljko Petrović
OKNUTI – viknuti, dozvati nekoga
POLZA – Korist, dobitak, uspeh
REZILAK – sramota, stid, a odatle “REZILITI” – brukati se, sramotiti se
SEHIRITI – uživati, gledati nešto sa uživanjem
TEFERIČ – izlet, veselje
ĆUTUK – glupak, budala
USRŽITI – učiniti da nešto skroz zahvati, da prodre u srž nečega
FUKARA – sirotinja, beskućnici
HRŠUM – povika, vikanje na nekoga, ljutnja (još i “RŠUM“)
CUBOK – iznutrica
ČAIR – polje, livada
DŽAMBASIN – trgovac, prodavac (još i “DŽAMBAS“)
ŠERETLUK – budalaština, šala
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)