Da li se treba izuvati u gostima? Mišljenja su podeljena. Sa jedne strane nauka kaže da treba jer se unose bakterije koje mogu naneti velike posledice, dok bonton kaže da sve zavisi od kulture.

Danas je to možda izuzetak, ali u nekim azijskim, skandinavskim i evropskim zemljama je i dalje pravilo.
Neretko se dešava da se naši gosti izuvaju u hodniku ili pred vratima, ali ima i onih gostiju koji misle da je to nekulturno. Bilo kako bilo, ta situacija može biti jako neprijatna i za gosta i za domaćina, pa ćemo zbog toga pokušati da razrešimo večnu dilemu - izuvanje obuće kada negde odlazite u goste ili ne?
Tradicija izuvanja pred vratima vuče poreklo iz istočanjačkih zemalja, gde je apsolutno nezamislivo ući u kuću sa cipalema na nogama. To se odnosi i na sopstvenu, ali i na tuđu kuću. Istočnjački narodi veruju da ako se gosti ne izuvaju pred vratima, za sobom ostavljaju negativnu energiju. Biti obuven u kući, u Japanu, znači nepoštovanje domaćina, a ovaj običaj se poštuje i u nekim skandinasvkim zemljama, u Turskoj, u Londonu, Berlinu, Rimu i mnogim drugim krajevima sveta. U Srbiju je ovaj običaj došao iz Turske, gde je potpuno uobičajeno da u kući hodate bosi, jer se na podovima sedi, jede i pije.
Možda vas zanima:

OVIH 6 PRAVILA BONTONA SE UVEK TREBA PRIDRŽAVATI Znate li zašto muškarac treba da uđe u lift ili restoran pre dame?
Sa protokom vremena, pravila lepog ponašanja su se menjala, prilagođavajući se savremenim načinima života.

OVIH 6 PRAVILA BONTONA SE UVEK TREBA PRIDRŽAVATI Znate li zašto muškarac treba da uđe u lift ili restoran pre dame?
Nekada je bilo krajnje nezamislimo da žena zapali cigaru, a pripadnici jačeg pola morali su da presvuku garderobu koja se oseća na dim, ukoliko borave u ženskom društvu.
Možda vas zanima:

OVIH 6 PRAVILA BONTONA SE UVEK TREBA PRIDRŽAVATI Znate li zašto muškarac treba da uđe u lift ili restoran pre dame?
Sa protokom vremena, pravila lepog ponašanja su se menjala, prilagođavajući se savremenim načinima života.

OVIH 6 PRAVILA BONTONA SE UVEK TREBA PRIDRŽAVATI Znate li zašto muškarac treba da uđe u lift ili restoran pre dame?
Nekada je bilo krajnje nezamislimo da žena zapali cigaru, a pripadnici jačeg pola morali su da presvuku garderobu koja se oseća na dim, ukoliko borave u ženskom društvu.
Možda vas zanima:

OVIH 6 PRAVILA BONTONA SE UVEK TREBA PRIDRŽAVATI Znate li zašto muškarac treba da uđe u lift ili restoran pre dame?
Sa protokom vremena, pravila lepog ponašanja su se menjala, prilagođavajući se savremenim načinima života.

OVIH 6 PRAVILA BONTONA SE UVEK TREBA PRIDRŽAVATI Znate li zašto muškarac treba da uđe u lift ili restoran pre dame?
Nekada je bilo krajnje nezamislimo da žena zapali cigaru, a pripadnici jačeg pola morali su da presvuku garderobu koja se oseća na dim, ukoliko borave u ženskom društvu.
Ipak, ako ste u Parizu, Londonu ili Rimu, bolje je da se ne izuvate pred vratima domaćina. Izuvanje obuće se smatra nedoličnim i uvek imajte na umu da je tamo jako važno i kakvu obuću nosite, jer će je domaćini uvek dobro odmeriti. Zato ako nameravate da nekoga posetite u ovim gradovima, obujte svoje najbolje cipele i zaboravite na izuvanje.
Mišljenje da se ne treba izuvati pred vratima domaćina potiče od vremena kada su se gosti primali u salonima i prostorijama koje su bile namenjene isključivo za to. Takve prostorije obično nisu bile opremljene tepisima i bile su namenjene okupljanju velikog broja gostiju, ali bliske osobe koje su primane u "intimne" delove kuće su ipak morale da se izuvaju.
Ako se posmatra sa strane higijene, izuvanje je neophodno, bez obzira o čijoj se kući radi - tuđoj ili svojoj. Domaćini najčešće imaju namenske papuče za goste pa ih obujte ako vam je potrebno nešto na nogama, ali kao što ne prljate svoju kuću, ne bi trebalo da prljate ni tuđu.
Jedno američko istraživanje je pokazalo da nošenjem cipela u svoj dom unosite mnogo više prljavštine i bakterija opasnih za zdravlje nego što to mislite. Studija Univerziteta u Arizoni je pronašla preko 420 hiljada raznih bakterija na cipelama. Koliformna bakterija koja služi kao indikator nivoa čistoće hrane i vode (prisutna je u izmetu) pronađena je na đonu 96 procenata cipela.
Bakterija ešerihija-koli je pronađena na 27 odsto cipela zajedno sa još sedam vrsta bakterija, uključujući "Klebsijelu-pmeumoniju" koja može izazvati infekciju mokraćovoda i "Seratiju-fikariju" koja može izazvati infekcije disajnih puteva.
Kada je reč o prenošenju bakterija sa cipela na podove u toplom domu, istraživanje je pokazalo da hodanjem u cipelama možete da prenesete od 90 do 99 procenata bakterija.
Svi ti podaci govore u prilog zaključku da biste, čim kročite u svoj dom, trebali da izujete cipele. A kao što pazite na svoj dom, trebalo bi da pazite i na dom onoga ko vas prima u goste. Kada se postavi pitanje bontona, bez sumnje, izuvanje nije po pravilima kulture, ali možda je ipak bolje zaobići jedno pravilo lepog ponašanja i misliti na zdravlje domaćina koji vas prima u goste - u prevodu, u čiju god kuću da idete, obavezno se izujte.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)