NEKADAŠNJI SLATKIŠI BILI SU SUVO VOĆE I ĆUFTER Ova gumena bombona, potpuno zdrava, se u prošlosti pravila kao poslastica za specijalne prilike
Vrsta slatkiša od grožđa, odnosno od šire je ćufter (köfter, poreklo ove reči zasad ostaje otvoreno).
Shodno Velikom turskom rečniku, »vrsta pestilja spravljenog od šire grožđa ili šljiva pomešanom sa nišestom (skrobom).
U tešanjskom kraju ćufter se kod muslimanskog stanovništva pravio od dobro ukuvanog i stegnutog recelja (a ovaj od grožđa i šećera). U Sremu su ga žene pravile u vreme berbe grožđa i nazivao se sućug.
Ćufter(tur.), još i ćupter, naziv za poslasticu koja se proizvodila u vinogradarskim područjima Hercegovine iz ukuvanog mošta (ređe grožđa i ostalog voća) s brašnom. Mošt zdravog i prezrelog grožđa izmešao bi se s brašnom “mišesta” (koje se proizvodilo iz u vodi nabubrene pšenice koja se gnječila dok iz nje ne bi nastala kao kaša gusti beli sirup), a zatim na laganoj vatri ukuvavalo. Nakon razlivanja u plitke tanjire i slične posude, i posipanja s brašnom da se međusobno ne zalepe, takve tanke “pogače” bi se sušile, a nakon toga spremale u seoske sanduke kako bi se u svečanim prilikama (najčešće na Božić) nudila članovima porodice i gostima.
Printscreen/Youtube
Sastojci
1,5 l soka od grožđa
2 kašičice skrobnog brašna
2 kašičice mekog pšeničnog brašna
Priprema
1. Pretpostavimo da nemate vinograd i da ne pravite ćufter u vreme berbe grožđa na veliko, već da ste kupili jako kvalitetno crno ili belo grožđe i da želite napraviti nekoliko komada ćuftera. Operite ga, odvojite sva zrna i dobro sameljite u blenderu. Procedite dobro tako da dobijete litru do litru ipo soka.
2. 1 litru stavite da se kuva, ako niste zadovoljni slatkoćom dodajte malo šećera. Od pola litra odvojite 3 dl i u tome energično izmešajte skrobno i obično brašno. ( 2 dl ostavite za podlivanje tanjira) Ako niste uspeli sve grudvice ukloniti onda smesu procedite kroz gazu.
3. Kad provri sok ukuvajte smesu od brašna kao da pravite puding, ali mešajte na smanjenoj temperaturi dok smesa ne postane gušća od klasičnog pudinga.
4. Pripremite nekoliko plastičnih tanjira (savitljivih) i u svaki nalijte malo soka koji ste sačuvali. Izlivajte u svaki tanjir toplu smesu ali ne prevruću.
5. Poređajte tanjire na neko prozračno mesto i prekrijte gazom. Ostavite minimalno 3 dana da se steže. Kad je ćufter fino stegnut lako će se odvojiti iz tanjira. Dobićete tvrdi žele u obliku diska debljine do 2 cm.
Malo ih natrljajte brašnom i pospremite u neku kutiju ili kako volite…
Posluživanje: Služe se narezani da duge trakice uz suve orašaste plodove i smokve.
Izvor: republika
Najbolja uskršnja torta ''Spartak'': Domaćice je godinama prave za veliki praznik - recept sa kojim nema greške
Jedna od najčešćih gosti na uskršnjoj trpezi je svakako slojevita torta ''Spartak''
Zaboravljeni sirup od borovih iglica: Prirodni lek koji su Srbi koristili protiv kašlja i “teške krvi”
Recept iz Zlatibora i Golije: zeleni napitak mladih devojaka i starinskog imuniteta
Ovaj uskršnji slatki hleb mora da se nađe na stolu u nedelju! Unosi duh praznika i nestaje u trenu
Ako ne pojedete sve, možete ga držati u kesama i zamrznutog i do tri meseca.
Zapečene kiselišarke: Zaboravljeni posni zalogaji od kiselog kupusa i brašna iz srca Šumadije
U vremenima kada se nije imalo, domaćice su znale da od kiselog kupusa i šake brašna naprave toplu, posnu hranu. Kiselišarke su jelo koje se jelo s nogu, uz turšiju i toplu proju – i danas ga gotovo niko ne zna.
Zaboravljeni recept sa Zlatibora: Kako se pravi droženac – zimsko jelo od brašna, čvaraka i proje
U selima zapadne Srbije nekada se svakodnevno pripremao droženac – jednostavno, ali zasitno jelo od mlevene suve proje, čvaraka i domaće masti. Danas se pravi samo u retkim domaćinstvima.
Komentari(0)