ZDRAVLJE I OBILJE Evo za šta je sve dobar i kako možete udvostručiti prinos krastavca na potpuno prirodan način
Krastavci su popularna su povrtlarska kultura širom sveta. Veoma su zdravi za ishranu, a naročito ukoliko su organski, bez pesticida.

Krastavci (Cucumis sativus) su godišnje biljke koje pripadaju istoj porodici kao tikve i bundeve. Biljka je penjačica koja može narasti do visine od nekoliko metara, s velikim listovima i žutim cvetovima.
Plodovi krastavca su duguljasti, zeleni ili beli, zavisno o sorti. Mogu biti dugi od nekoliko do više od 30 centimetara, zavisno od sorte.
Krastavci su veoma korisni u ishrani
Možda vas zanima:

Slavko iz Čačka već posejao grašak, luk i krompir - sve posuo pepelom kako bi zaštitio svoje biljke
Povrtari krenuli u nove pohode

Povrće koje treba da izbegavamo pre spavanja: Nezaobilazan je deo salata
Povrće spada u zdrave namirnice koje često biramo za lagani večernji obrok
Možda vas zanima:

Slavko iz Čačka već posejao grašak, luk i krompir - sve posuo pepelom kako bi zaštitio svoje biljke
Povrtari krenuli u nove pohode

Povrće koje treba da izbegavamo pre spavanja: Nezaobilazan je deo salata
Povrće spada u zdrave namirnice koje često biramo za lagani večernji obrok
Možda vas zanima:

Slavko iz Čačka već posejao grašak, luk i krompir - sve posuo pepelom kako bi zaštitio svoje biljke
Povrtari krenuli u nove pohode

Povrće koje treba da izbegavamo pre spavanja: Nezaobilazan je deo salata
Povrće spada u zdrave namirnice koje često biramo za lagani večernji obrok
Nutritivna vrednost: Krastavci su niskokalorični (sadrže samo oko 16 kalorija na 100 grama), ali bogati su vodom, vlaknima, vitaminima (poput vitamina K i vitamina C) te mineralima poput kalijuma i magnezijuma.
Budući da krastavci sadrže oko 95% vode, odlični su za hidrataciju tela, posebno tokom vrućih letnjih dana.
Zbog visokog udela vlakana, krastavci mogu podstaći zdravu probavu.
Krastavci sadrže antioksidanse poput flavonoida i tanina, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i mogu pružiti zaštitu od raznih bolesti.
Često se koriste u kozmetici zbog svojih hidratantnih svojstava. Njihovi ekstrakti često se nalaze u proizvodima za negu kože zbog svojih umirujućih i hidratantnih svojstava.
Krastavci imaju nizak nivo šećera i ugljenih hidrata, što ih čini pogodnim za ishranu s niskim glikemijskim indeksom.
Mogu se jesti svježi, u salatama, kao prilog ili kao osnova za razne soseve.
Preferiraju toplu i sunčanu klimu. Dobro rastu u umereno vlažnom okruženju s puno sunčeve svetlosti.
Za uzgoj krastavaca najbolje je koristiti rastresito zemljište koje dobro zadržava vlagu, pH vrednost zemljišta trebala bi biti između 6 i 7.
Zahtevaju redovno zalivanje, naročito tokom sušnih perioda, kako bi se sprečila pojava gorčine u plodovima.
Preporučuje se redovino đubrenje kako bi se osigurala dobra rodnost i kvalitet plodova. Upotreba organske prihrane može biti posebno korisna. Zalivanje kredom i vodom je metoda koja se koristi kao način poboljšanja kvaliteta i prinosa krastavaca. Kreda pomaže u regulaciji pH vrednosti tla, dok voda osigurava potrebnu vlagu. Kombinacija ove dvoje podstiče bolji rast i razvoj biljaka, što rezultira većim prinosom.
Što se tiče zalivanja kredom i vodom, to je metoda koja se koristi kao način poboljšanja kvalitet i prinosa krastavaca. Kreda pomaže u regulaciji pH vrednosti tla, dok voda osigurava potrebnu vlagu. Kombinacija ove dvoje može podstaći bolji rast i razvoj biljaka, što rezultira većim prinosom.
Recept za zalivanje kredom:
Potrebno je:
200 grama krede, 10 litara mlake vode
Kredu usitnite u mrvice pa sipajte u vodu. Mešajte dok ne dobijete mlečno belu vodu i ostavite da odstoji 10 minuta. Nakon toga opet promešajte sastav pa tom vodom zalijte krastavce.
Ovim rastvorom zalijte krastavce jednom mesečno, najbolje u večernjim satima. Osim što će bogato roditi, krastavci će uspešno da odolevaju bolestima.
Pročitajte još:

Svetski magazin izdvojio 11 najboljih mesta za posetu u Srbiji: Raj su za oči i dušu, a ništa nije daleko!
Srbija je zemlja bogate istorije, netaknute prirode i živopisnih gradova

Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude

Šta se seje i sadi u aprilu: Proleće je stiglo, vreme je za cveće!
Zvanično je stiglo proleće. Vreme je da se vratite baštovanstvu. Ovaj mesec u bašti možete da posejete: grašak, šargarepu, luk, salatu i praziluk. Rasadite blitvu, kupus, karfiol, kelerabu.

Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti

PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Komentari(0)