GARANT OPSTANKA SRBIJE Banke semena, pravo blago, ovde možete pronaći zaboravljene sorte voća, povrća i žitarica
Banke semena su inicijativa koja se bavi očuvanjem i čuvanjem starih sorti povrća, voća i žitarica. U Srbiji ih postoji nekoliko i imaju zadatak da sačuvaju autohtone biljne genetičke resurse od nestanka.
Prva banka semena u Srbiji formalno je osnovana 2019. godine, ali postoji već duže vreme zahvaljujući ljudima koji čuvaju i seju semena starih sorti.
Banka semena ima za cilj da sačuva autohtone sorte od nestajanja i omogući njihovu razmenu među poljoprivrednicima.
Osim očuvanja samih sorti, banka semena doprinosi i zaštiti životne sredine, jer stare sorte obično ne zahtevaju toliko hemijske zaštite. Takođe, banka semena povećava dostupnost starih sorti i omogućava njihovu razmenu među poljoprivrednicima.
Razmena semena
Banka semena organizuje besplatnu podelu semena starih sorti dva puta godišnje, u proleće i jesen. Na taj način omogućava se poljoprivrednicima da sade, umnožavaju i razmenjuju semena.
Važno je napomenuti da nije nužno izabrati najbolji plod, jer je upravo diverzitet unutar iste sorte izuzetno značajan. Različite karakteristike svake sorte doprinose njihovoj otpornosti i ukusu.
Banke semena u Srbiji
Prva banka semena je osnovana u selu Paštrić nadomak Mionice. Danas ih u Srbiji postoji nekoliko. U selu Vučkovica, nadomak Kragujevca, gde je baza još jedne banke semena, može se naći krompir mesečar, kukuruz osmak. Banka semena Kragujevac osnovana je nakon prve u Mionici, ali na tom polju ima pomaka i u Guči, Pirotu, na Staroj planini.
Svaka od ovih banaka fokusira se na autohtone sorte specifične za svoje područje
Značaj banki semena
Banke semena igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i tradicionalnih sorti biljaka, čime doprinose održivosti poljoprivrede i ishrane, a poljoprivrednici imaju priliku da aktivno doprinesu očuvanju ovih vrednih sorti.
Banke semena su na prvoj liniji odbrane starih biljnih vrsta od nestanka.
Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), stopa nestanka biljnih genetičkih resursa iznosi 1-2% godišnje.
Evo nekoliko starih sorti voća koje su prisutne u našoj zemlji
Vranjska dunja (ili Dunjac), ova sorta dunje vodi poreklo sa juga Srbije. Plodovi su jako krupni, težine i do 600 grama. Koristi se kao oprašivač za Leskovačku dunju, ali se može gajiti i kao pojedinačna biljka.
Leskovačka dunja, ova sorta sazreva u prvoj polovini oktobra i jedna je od najrasprostranjenijih sorti kod nas. Plodovi su srednje krupnoće, oko 350–400 grama.
Rasinska dunja, idealna je za rakiju i slična je Leskovačkoj dunji. Plodovi su aromatični, jarko žute boje i srednje krupnoće. Spada u otporne sorte voća.
Vinogradarska breskva, ova stara sorta se obično gaji u dvorištima, okućnicama i na kraju njive. Plodovi su sitniji, profinjenog ukusa i odlični za pravljenje kompota. Ne zahteva hemijsku zaštitu i spada u stare sorte voćaka.
Bela kolačara, domaća stara sorta jabuke srednje bujnosti sa razgranatim stablom. Plod je srednje krupan, pljosnatog oblika, sa tankom i glatkom kožicom. Meso je belo, čvrsto i blago nakiselog ukusa.
Budimka, cveta srednje pozno, bujna je i dugovečna sa razgranatom krošnjom. Plodovi su srednje krupnoće, a meso bele boje i čvrste građe.
Senabija, srednje krupna jabuka okruglasto pljosnatog oblika. Pokožica je tanka, sjajna, zelenkasto-crvene boje. Meso je sočno, čvrsto, hrskavo i blago nakiselo.
Petrovača, najranija letnja jabuka kod nas. Plod je sitan do srednje krupan, okruglasto-kupastog oblika. Meso je sočno i krto, prijatnog ukusa i mirisa. Za konzumiranje je tek u novembru.
Krstovača: Bujna stara sorta sa krupnim plodovima koji mogu biti i do 300 grama težki. Pokožica je tanka i glatka, zelenkaste boje. Meso je belo, krto, srednje sočno i slatko.
Osim ovih sorti, postoji još mnogo drugih autohtonih i starih sorti. Njihovo očuvanje je veoma važno za biodiverzitet.
U budućnosti će se postaviti pitanje kome pripadaju stare sorte
Jedini ispravan odgovor je da pripadaju lokalnoj zajednici koja ih ih je kroz vekove čuvala, a pre svega malim seoskim gazdinstvima koja su kroz vekove čuvala i gajila to bogatstvo, te smo mi svi i danas u mogućnosti da osetimo ukuse i mirise starih sorti voća i povrća.
Pročitajte još:
Čuvena šljiva požegača pred nestajenjem zbog klimatskih promena i bolesti: Stručnjak za voćarstvo otrkiva koje voće je još ugroženo, višnje doživljavaju novu slavu
Sve vidljivije klimatske promene, veliki uticaj imaju i na srpsku poljoprivredu. Neretko možemo čuti da je voće procvetalo kad mu vreme nije, mahom u kasnu jesen, da su u Šumadiji rodile banane, ili da je suša već treću godinu za redom uništila prinose u voćnjacima. Mnogi naučnici smatraju da su baš klimatske promene razlog što su pojedine stare sorte voća na putu ka nestajanju ili su potpuno nestale sa nekog područja.
Sa porodicom se iz Holandije vratila u Srbiju i pokrenula svoj posao: Edina iz Novog Pazara jedna je od najmlađih vlasnica škole jahanja u Srbiji, obožava konje a hobi pretočila u biznis
U živopisnom selu Mur, nadomak Novog Pazara, život se odvija mirnije, daleko od gradske vreve. Tu, među prelepim prirodnim pejzažima, stvara se Edinin svet iz snova. Edina Juković, pre nekoliko godina sa samo 16 godina, postala je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji. Osnovala je i konjički klub „El - dorado“.
Mali po broju stanovnika, ali veliki po humanosti: Nova Varoš dobila plaketu za najhumaniju opštinu u Srbiji, i mlađi i stariji daju krv bez zadrške
U gradiću na padinama Zlatara svakog meseca rađa se nova nada u ono što je najvažnije za sve nas, a to je život. Redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi u Novoj Varoši organizuje se svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, a zahvaljujući humanim ljudima Crveni krst Srbije ove godine dodelio im je plaketu za najhumaniju opštinu u znak priznanja za postignute rezultate na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi u 2023.godini 5,84%.
Nismo ih ranije viđali u ovo doba godine: Ogroman poskok usnimljen na Tari iako je zima na pragu, visoke temperature zbunile opasne gmizavce
Iako je zima na pragu, zmije na teritoriji Bajine Bašte, na planini Tari, očigledno još uvek nisu utonule u zimski san. Na jednom od lokalnih puteva primećen je opasni gmizavac – poskok.
Komentari(0)